Delo

Т Р II Ч 327 марајући по цео дап, са својим чуваром, где ннкога није било. На вежбања није ишао, нитп је био употребљаван па какав рад, који би захтевао н најмање напрезање мозга. Његов свакодневнп посао састојао се у чишћењу круга, скупљању ђубрета, довлачењу земље, а већ ређе у чпшћењу прозора и прању чанака, које би из непажње и тромости лако ломпо. II овог је пута добио за заклетву ново одело, нов калпак и нове чизме. Заклетву је требао да ноложн сам, у собици, пред свештеником и пред неколико официра, који су својевољно хтели да нрисуствују. Кад је Тодор требао да изговори заклетву свештеник му рбјасни, да мора одмах све за њиме понављати, и завршујући и сувнше дуго објашњење, упнта га: — Је си разумео? Нешто је морао одговорити, н он иромрмља своју па.јпознатцју п најобичнију реч: — Разумем! — Сад дигни овако три прста, настављаше свештеникг показујући какав знак треба да направи. — Сад дигни овако три прста, поновп Трич, трудећн се да и он направи исти знак. — Не! Што ти то понављаш? викну јаче свештенпк. — Не! Што тн то понављаш? викну и овај јаче. На то се неки од официра насмејаше, а свештеннк се љутнт окрете к њима и завапи: — 0, Боже, ово је. нрава напаст. — 0, Боже, ово је права напаст, ионови и Трпч. Чекај, ћути! подвикну свештеннк, дрхћући од љутнне, с разрогачепим очима. — Чекај, ћути! викну што је јаче могао и Трич, трудећи се да разрогачи очн што внше. Смех је бивао све већи, н свештеннк не могући издржати, мање од смеха, а више због љутње, што се с овом светом стварју тера шала, окрену се и подругљнво добаци: — Сад је мука, деде с њиме, показујућн главом на Тодора. — Сад је мука, деде с њиме, понови н Трич, показујући главом на свештенпка. Многн се више нису могли уздржатп, а.један од офпцнра,