Delo

326 Д Е Л 0 у уста и халапљиво гутао док би други вирно напоље. Војницп нзлетоше одједном из заклона, али се он и не маче. — Трич, шта ћеш ту?! Шта радиш? повикаше онн. А он се као и увек, доброћудно смешкао, а на многа запиткивања одговарао само: — Је’м, је’м. Опет су га саслушавали, зашто је побегао из касарне, зашто је упропастио одело, зашто је сатирао туђ усев, али нису ништа докучили, сем да је за све време јео само купус, што су сведочиле празне леје, бар по казивању самога баштована, и јак задах купуса, кад би му се човек приближио. Зато је био опет кажњен само строжије — месец дана. Наредба је била саопштена пред војницима целога батаљона. Г1а, ииак, све то, није учинило тако велпки утисак на њега. Кад су га после тога запиткивалн: — Како ћеш у затвору? Зашто си јео туђ купус? и томеслична питања, он би као увек одговарао: — Не знам! или је ћутао, бленуо негде у страну, и смешкао се. Његов је командир одмах тражио да се отпусти из војско као потпуно душевно и телесно неспособан, како му не би више „брукао чету “, како је он то свакога дана, по неколико пута понављао пред свима, а нарочпто пред својим командантима. II заиста, ускоро је била образована комисија да прегледа Трича. Она је извршила преглед, нашла да је телесно здрав, и због тога способан за војничке радове. „Што се тиче душевних својства, вели се у томе акту, којим се враћа као потпуно телесно здрав, она у осталом нису тако потребна за тешке војничке напоре.“ Командир је на то понова писао и понова тражио комисију, прилажући сада и сва саслушања, из којих се могло видети (како је тамо стајало), на којој душевној висини стоји Тодор Трујић. Али му све то није ништа помогло. Трич је морао бити војник и по несрећи баш у тој четн. Кад је изашао из затвора, добро су мотрили, да не бп опет побегао незаклет. И тако је сада издржавао притвор. Није смео излазити у варош, што и раније ннје радио, а ма где да се мрдне, пратио би га по један војник. Али све то на њега ништа није угицало. Трич је остао онај стари Трич: ћутљив, са сталним осмејком на жутом испуцаном лицу, по кад и кад блесастим заплашеннм пзгледом, ту-