Delo

Д Е Л О 332 безекнуто се нитаху војници, удаљавајући се што брже од њега, као од какве ствари, коју су својом непажњом разбили, па сад бегају да се не би могло знати ко је за њу крив. Али би се ипак, по неки окренуо нри одласку, бацио застрашени поглед на Трича, и полугласно изговорио: — Јадни Трич! и губио се, трудећи се да што пре на ■све то заборави. М. Вукасовић. *