Delo

342 Д Е Л 0 почео гледати на свештенство, које је за свога вишег управитеља сматрало туђннца патријарха, а не њега. Бојећи се да се услед тога не уздрма његова сила и власт, он је свом снагом старао се да ослаби друштвено значење румунског свештенства.. Тога ради он се реши да уведе такве законе о цркви, којп бн сасвим ослабили цркву и створили му могућност да он сам по својој вољи регулисава послове домаће православне цркве44.1 У томе циљу је. по његовој наредби министарство црквених послова без икаква учешћа свештенства израдило било три нова законска пројекта о црквеним властима, који су 1864. године добили законску силу. Том приликом између осталога уведен .је и грађански брак. Уираво с неком незнатном разликом преведен је с француског на румунски Сос1е Уаро1еоп, и на тај начин је састављен данашњи румунски грађански законик (Сос1и1 или сосћсе1е ст1), који обухвата и брачно право (књ. I тит. V н VI). Међутим у Уставу од 1866. грађански брак се не помиње, а захтева се црквени благослов као битни услов изузимајућп неке изузетне случајеве, које закон прописује (чл. 22.). Отуда је постало- спорно питање да ли је уопште у Румунији брак чисто грађански или нека мешавина, грађанско-црквени. Је ли Уставом укинут грађански брак или није? Другим речима, да ли је грађански акт сам по себи довољан па да се брак може признати за иуноважан, као што прописује грађански законик или се још уз то увек мора извршити и венчање као што наређује Устав? Један од румунских епископа (Силвестар) на упућено му питање: „да ли постоји у Румунији грађански брак без црквеног и да ли румунски закони такав брак сматрају за законит?“ дао је овакав одговор: „Прво ћу вам, вели он навести, текст румунског Устава од 1866. године односно тога питања. Он нпје никако мењатфг гласи: ,,„Чл. 22. Акти грађанског стања спадају у област пуномоћија грађанске власти. Ови акти увек морају бити нзвршени пре религиозног благослова, који је за бракове обавезан, изузимајући случајеве који буду предвиђени нарочитим законом““. По смислу овога члана Устава види се да грађански брак не може постојати без црквеног благослова но у ствари није баш тако. Има случајева када се грађански брак признаје за законит, но без сумње 1 Колокол 1>це†В. .,Устропство уиравленш иравославнои церкви“ Казанв 1897. стр. 13.