Delo

Г.ГЛК II ПРЛВОСУЂЕ 343 судским нутем. То долазп отуда што је румупскн гра1)апски законик, којн не иредвиђа обавезност црквеног благослова, обнародовап био пре Устава и то 4. децембра 18<>4. год. па ни до данас није доведен с њпм у склад и што специјалан закон, о коме говори поменути члан Устава, није још издат. У томе је узрок што на практици постоје већ две врсте одлука Касацпоног Суда: једна, ко.ја прпзнаје грађапски брак за законпт без религиозног благослова, на основу грађанског законика, и друГа — која га не признаје, на основу Устава. То је све што вам могу јавити односно вашег питања“.' Пз свега овога види се дакле да ни сама судска пракса није још на чисто с овим пнтањем. Но имајући у виду строгост кривичног закона ($ 1И6) у случају ако би свештеник извршио венчање пре грађанског акта и већину одлука Касационог Суда но овоме предмету несумњиво је да опште мншљење нагиње више у корист чисто грађанског брака. Судећи пак по томе што је румунски престолонаследник Фердинанд 1892. године једног нстог дана 29. децембра (10 јануара), свој брак с единбуршком нрипцезом Маријом закључио у оба вида могло би се с правом мислнти да се оба акта, и грађански и црквенн, сматрају подједнако обавезни. Ако бисмо дубље истраживали узроке данашњег стања брачног права у Румунији нашли бисмо их и у самим односима између државе и цркве. По устааву је истина „православна источна вера владајућа вера у румунској држави“ (чл. 21.), али фактички положај нравославне цркве ни у колико не одговара одредбама Устава. У самој стварп уставне одредбе о привилегисаном положају православне цркве протумачене су каснијим специјалнпм законима и уредбама владиним у протнвном смислу. Оне су постале нразне речн на хартији. Јер, румунске владе, судећи по делима њиховим, на протпв сматрају за дужност да своју моћну заштнту укажу странпм вероисновестима на штету домаће вере пе. бирајућп у томе средства и не водећи рачуна о религиозној савести православног народа и православне јерархије. Без обзнра на то, што Устав православну веру признаје за владајућу у држави ..румунска влада водп своју унутрашњу нолнтику у таквом духу, да што већма ослаби утицај иравославне цркве на народ п да 11 II). стр. 158.