Delo

346 Д Е Л 0 проппсује никакав нарочнти облик онда је само узајамни пристанак брачних страна потребан. За све брачне спорове надлежан је грађански суд, но ко тражи развод брака или одвојен жпвот (од стола и постеље) мора поднети молбу надлежном епископу, који затим позива завађене супружнике на мирење, што траје три месеца. После тога времена, 5ез обзира да ли је измирење постигнуто или не, епископ доноси своју одлуку по поднетој му молби и спроводи је надлежном суду, којијјјтек онда отпочиње извиђање спора на основу грађанског законодавства. У случају да у овоме тромесечном року епископ не узме молбу у поступак и не донесе никакву одлуку односно развода брака, онда ма која брачна страна може се непосредно обратити грађанском суду, који пошто се претходно увери само о времену предаје молбе епископу приступа извиђању спора. За суђење ових спорова искључена је јавност1 II, а у свему осталом важе правила грађанског судског поступка. Грађанскн суд чим изрекне своју пресуду о разводу шаље је у препису црквеној власти те да и она донесе своју одлуку да је дотични брак разведен и духовно. Овај духовни развод бива одмах после грађанског без икаква даЉег одлагања. У главноме овакав исти је поступак и за уништај незаконитог брака с том разликом што за уништај спор се покреће не на захтев приватног лица већ по представци црквене власти. Кад год се црквена власт увери да је неки брак незаконито закључен има право да захтева од грађанске власти да надлежни суд чим она поднесе своју представку о томе одмах изврши све што прописује грађанско законодавство. Но духовни развод бракова ове врсте (незаконитих), или боље рећи уништај, бива после судске пресуде и увек у смислу њене садржине тако, да развод управо не може ни бити ако судска пресуда противно гласи. До рата за ослобођење стање судске надлежности бпло је као п у Турској. Црквена власт је сама решавала све грађанске спорове па и брачне, како у погледу личних тако н у погледу нмовинских односа супружника. Но још у првом перијоду борбе за ослобођење пошто црквени нредставници обично нису нншта 1 1.е*ке и п(1 I.оеVеп 1'е 1 <1 1)је Кесћ1зуегЈ'о1^ипЈ>- ћп ш(еша1. Уегкећг II В. 8. 10.