Delo

Г>РАК И ПРАВОСУТ.Е 345 Овакав однос румунске владе ирема иравославној црквн насупрот уставним одребама о њеном привилегисаном положају у држави, објашњава се пре свега тиме, што је посилац врховне власти, сам владалац стране вере, те је природно да не осећа ннкакве симиатије нрема нравослављу, а још дубљи узрок свему томе треба тражити у политичким тенденцијама румунских државника. „Онп, по речима једног црквеног хронпчара, православну цркву огранпчавају само зато, што она спаја румунски народ са (Истоком, а ширење пак западнпх вероисповестп потпомажу зато, што оне могу помоћн да се та веза раскине н у место ње да се заснује тесна п стална веза са Западом.“’ То нам пак у псто време објашњава и узроке данашњег стања позитивног брачног права у православној Румунији. Први и главни повод за увођењем грађанског брака с апсолутном надлежношћу грађансгсог суда забрачнеспоровебно је као што смо видели чисто политички. Даље одржавање овога стања опет одговара поглавпто полигичким циљевима државне управе, а није резултат поступног развптка нормалних односа н беспристрасне оцене фактнчког значења извршене реформе. V Грчкој-је у начелу допуштен само црквени облик закључпвања брака. Позитивно право као год и код нас садржи проппсе само о облику брака лица православне вере међусобно односно између њих н другпх хрпшћана (мешовит брак). Свн тн бракови морају бити закљученн пред православним свештеником. Ни један пак свештеник не сме извршнти венчање без нисменог одобрења надлежног еиископа или његова намесника, јер у противпом случају брак је ништаван. Ови прониси важе само у погледу бракова нравославнпх хрншћана. Што се тиче пак бракова римо-католика, протестаната, мојсејеваца и мухамеданаца грчких поданика у позитпвном законодавству нема никаквих спецпјалних прописа. Такви бракови се закључују по обреднма дотичне цркве или религпјске заједнице, којој заручнпцн припадају, па ако нзвесна религијска заједница не 1 1. с. стр. 310. 2 Владајућа всра је у Кра.вевнни Грчкој православна а од укупног нроја свих становннка (2,433.806) по статнстпчкпм податцнма римокатоличким нма око 46.500 становника рнмокатолпчке вере, по званпчној пак државној статистицц било их је (1889) под именом „другп хрпшћапп“ свега 14.687: протестаната 6—700: мухамедапаца 24.165: мојсејеваца око 6.000, а остали су свп православпи. Впдп Наиск ор. еп. VII. .4 168 и \\’е!/.ег п \\'еИе ор. сН. V. 8. 1227.