Delo

Н Е Ч II С Т А К Р В 357 долази са тих подушја, са гробља, ваљда усљед многе попијене ракије, жедна, једнако натеже тестију са водом. II да не бн тестију умрљала, наслањала би је о лакат руке и њиме, лактом, издизала би је и нриносила устима да би јој нуцало грло. Одахњнвала би немогућп да се прибере од жеђи и тобож да јој нн.је то зато тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ зато што није хтела за све време, док је била тамо, да пије друге воде јер све оне не ваљају, не могу нн да се принесу овој њиховој, из њиховог бунара води, говорила би: — Ох, ох! што је слатка ова наша вода. Е баш је нигде нема! II да забашури све то, окретала би се Софки и по обичају почела да јој прича шта је било тамо, на гробљу. Која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; када је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарнцала. Кога највише од покојних сиомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, дете своје и колико до ког времена плакала; како је била обучена. А нарочито за матере оннх Софкиннх другарица за које је могла да слути да их Софка не воле. Особити Миленкови, Трајкови, а већ кад би дошла и на жену газда Тонетову њу би већ почела сасвим: — Керпич, мори, Софке, сељакуша! Обукла се као да ће на венчање, а не на гробље. Нова, голема корпа, свилен пешкир на њој. Она њена слушкиња сва шушти. Стала, удрвила се више гроба. Велике, нове свеће горе. Мислио би човек Бог зна шта. Пођем да видим, а знам да није ништа. II када тамо, на гробу, по разастртом чаршаву — ашто ти је просто па просто — не може а да, не пзнесе печене тнкве, пасуљ и пите од коприва... Тобож то покојник волео да једе кад је био жив. Мајка, да би прекинула та Катина причања, јер је н сама била једнако уморна од свега тога, тога гробља, света, рече Софки: — Вечерај Софке',! Донеси, Като! Софка јој пе одговори. Није јој се јело. Али јој мајка не даде. Показујући главом у кујни на ону корпу са јелом и комађе пита поче да је нуди: — Узми, узми. Окуси макар.. Адет је да и ти што у покој душе узмеш. Софка, мрзећи да се одупире мајцп остаде, седећи до ње п чекаше. А никада није волела та јела и пите што се доносиле отуда, са гробља. Увек, поред мнриса самих јела осећао би се и другп мирис у њпма. Мирис тамјана, покапаног