Delo

358 Д Е Л 0 воска од свећа и сувих, иструлелих око крстача извешаних шимширових венаца. Чак би се осећао п мирис оне гробљанске, са самога гроба, земље. Ката је у широкој синији, нагнута над њом, држећп је, и ногама једнако гурајући испред себе све што би наишла, све лепо поређала. А на првом месту се истицало једно овелико парче, готово пола тепсије, једна пита која се и белином свога брашна и множиномјаја и сира одликовала. Све то Ката стави пред Софку. — Ево, на Софке! II показујући на оно велико иарче пнте додаде: — Ово ти је послала тетка Цана и молила ме Бог зна како да те поздравим и да узмеш, окусиш од те њене пите. Од ње није ни раздавала другима, само је за тебе и меснла. Мајка, чисто суревњива на тулудост те њене сестре, као да она не би имала да Софки, што би*јој се јело, умеси, већ ето она која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, муж јој готово надничи — поче Кату да грди: — А што си јој узимала? Што толико парче, готово пола тепсије да ти да. Нема ни она да једе, а камо ли другоме... — Па нисам могла, снашке! брани се Ката. — Када одох код ње да и њој од наше пите раздам, она ме једва дочека: „Седи, Като! Откада се нисмо виделе!“ II дај ракију, дај ово, дај ово! И одмах ово парче нуди. Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир: „На Като ово је за Софку. Од чистог је, „мутмен“ брашна, нема ни паприке, ни празилука. Чисто јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воле, па је тетка за њу ово спремила и умесила. II много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу. Тетка откада је није видела. II кроз дан два ако уграби прилику гледаће тетка да дође и да је впди, наставља угрејана, занесена Ката стојећи пзмеђу њнх. Мајка знајући све то, одмахнув руком, прекину је, те она оде у кујну. Софка, гледајући множину по тепсији јела, пнта, узимала је од свачег овлаш, међ прстнма и готово сама доднривала устима. А највише је узимала од те теткине пите. (Наставиће се)