Delo

384 Д Е Л 0 — Дакле ви, кнеже, одиста тврдите да о љубави немате ни појма? — Чини ми се, да сам тако говорио. — Ја вас жалим, кнеже! — Што сам тако занемарен, јел’те? — Не, него што ћете се морати учити тој вештини због кнегињице Сагашап — Саре! или, можда, од ње. — Ја мислим да ће се моћи и без тога! — Прослављаће се ваш имендан о Светим Малишанима.1 — А зашто сте ви, кнеже, назвали љубав жарком чартљом Дејанирином? — Допустите да ја вас упитам: зашто сте је ви назвали највећом успоменом? одговори Леон. — Али сам рекла: и највећи заборав. — Ах, дакле, пола је била истина. — Не, истина је била према избору, а сНбсгбМоп! Шта бисте ви изабрали, кнеже? — Оно друго, ако је слободно. У том му се моменту коњ тако пропе у страну, да га у мало није избацио из седла. Уплашио се од човека што је седео на стенн под Каравиком. Тај је човек дуго тамо седео и непомично посматрао јахаче. Кад су му се приближили, ои је брзо устао и стао пред кнеза који је, изненађен, гледао у њега, мислећи јамачно о другом нечем. То је био висок и тако сув старац, да је личио на авет. Лице му је било као у мртваца, мршаво и безбојно и све смежурено; поглед му је био укочен и очајнички, и дубоко упале очи његове сијале су као блудећа светлост. У старом, сивом огртачу, непомичан, и са очима упртим у лице кнеза Холшанског, изгледао је овај старац као какво чудовиште. Али је силан био тај неми поглед јер га нико не обиђе, нико не ирође. Сви су стајали и ћутали, и ако су били протнв воље задржани. Кнез први дође к себи. — Да ли сам тп што потребан, иријатељу? 1 Празник, којп пада четвртог дана Божпћа и празнује се у част деце, К°ЈУ СУ потуклп по наредби Иродовој — када је Марија са Хрпстом морала побећи. Овде је хтела кпегиња рећи како је Леон детињаст.