Delo

ЈЕ<'КН ЈЕДНБ ЖЕНЕ 401 Да, дете моје, подлећи ћете, ноновн он, наглашујући ту реч као да одговори на дрхтај Госпође Сиржер... Мало час сте ми рекли да је то немогуће... тако ви мислите н у праву сте. Сад је то одиста немогуће, али мало мање пего јуче, а то ће бнти још мало мање него сутра, — док не буде доволша једна иошурица, један неосетљив доднр да вас сруши. Симетрично уреди он неколико увлака по пнсаћем столу, затим, с пешто узбудљпвпм гласом, продужи: — Подлећн ћете, драга моја кћери, а то ће битп велпка несрећа. Ви сте умели да прођете кроз свет н да нншта, што .је ретко, од своје чистоте не нзгубите. Ви сте једна од оних душа које су се исповедале иод мојим руководством и с којима се ја мислим да одморим после свију врста жалосних ствари које око себе виднм и назирем... Одмах сам рекао у себп: „Ова .је, бар, сасвим нетакнута,“ и захвалих се Богу. Ви сте потпуно исправни и заслуга припада вама самој, пошто вам ваш муж, у осталом, није био веран друг, и пошто је после своје Оолести болесник у вашој кући... Кад би једнога дана, сазнао да сте се нодали, као и толике друге, изгледало би ми као да ми објављују смрт ваше душе. Он се радо служио тим завпјеним речима, тим начиннма духовитих љубазних речи које жене до живаца дирају. Госпођа Снржер је илакала. Он је ухвати за руку: — Ја бих се много бринуо... Немојте мислити, да ћете ви бити срећни, ви још и мање. Пмаћете грозницу која ће вам помутити очн; ви ћете хтети да убеднте себе да је то због тога што сте срећни, јер ће вас битп страх да прнзнате у себп да вам пад није накнађен, бар, срећом. Алн на самој себи упознаћете свирепе освете. Све су их пале жене искусиле, па чак и најлуђе. ;Узалуд дижу главе оне, оглушују се, дају рачуна себи, у нзвесним тренутцима, да чпне зло. Ах! видео сам пх и које расуђују, које се буне на тај затвор савести својнх, н говоре у себи: „Али, најзад, шта ја то грешно радим?... Ја сам слободна;“ или: „Мој ме муж вара, њега се моје владање ништа не тиче... Волим једнога човека који волп мене, н њему сам верна... Камо ту зла?...“ -И у њиховој свести пема нротив-разлога. Само на дну њпховнх савестн, једаи мало пот.муо, али непрнјатан глас, одговара: „Зло .је то, зло је то!...“ п то као таквим тнк-так на који се у дневном чаршијском жагору Дело књ. 42. 26