Delo

X Р О Н И К А 407 ближују примитивном жнвоту. Изучавају вјерске и правие погледе свих народа. Тај покрет толико је освојио, да има велпког утицаја на све гране науке. Том узвпшеном задатку намијењено је и дјело, које приказујемо и које нам много даје, а још више обећава. Подробнијн опис садржаја првих трију књига потпуно ће оправдати наше мишљење. Прву књигу Антропофнтеје испунио је самн уреднпк Краус из своје богате збирке народнпх обичаја, нрнповиједака, вјеровања и др. Намијењена је само јужннм Словенима, а у нрвом реду Србима. Подреднн јој је натпнс: „8и<1в1аУ18сће Vо]к8ићегНеЈегипдеп, сНе 81 сћ аи 1' с!еп 0е8сћ 1 есИ 18уегкећг ђе21ећеп. I. Ег2аћ1ип^еп“. „У нашим годишњацима“ — каже писац у иредговору „доноснћемо таква саопштења, за која ће се занимати не само фплолози, јер у рјечннцнма има мало или нп мало говора о тим изразпма, него још више, ради њнхове садржнне, уважаваће их антрополози, етнолози, фолклористи, културни хнсторичари, социолози, лијечници и правницп. Нека се слободно у нашој естетској култури посумња или чак омаловажи важност тако званог дивљачког и животињског нагона; свакако несумњиво је, да онај, који хоће о нечему да пресуђује, мора основано познавати питања и мора их тражити ондје, гдје се могу наћи п проучавати. Фолклористична истражнвања, која су већ много, сјајно и успјешно послужила науци, мало су се до сада примијенила и намијенила предањима о полном жнвоту. — Од огромне је важности за науку, да се најпослије испита и дозна, колики је и какав је предсудни уплив имао природнн нагон рађања на појединце и на народе. Борба за опстапак по каткада је хрвање за право, да се испуне природни нагонп, за себе и за потомство. Сва остала права, мање или више, зависе од тога. Најзначајније басне народа, релнгије и култа у свом почетку уско су спојене са људскнм множењем. У томе је главнп извор свих великих трагедија човјечанства, а и његовнх комедија, јер је то и неисцрпљивн бунар веселог хумора у свим ступњевима цивилизације. За физиолога биљака није од нпкакве важности да дозна, на каквом земљишту и иод каквим увјетима наиредује стабло. Тако исто испитивач народа мора да дозна ирилпке и околности плођења. Овим појавама посвећена је и до сада потнуна пажња, алн се не иде напријед, јер се на њих увијек гледало