Delo

X I* 0 Н II К Л 417 Јулнја хоће да га што вшпе приближи себн, да га видн што мање у његовом положају лакеја, да га што впше уздигне: после игре она му наређује да скнне лпвреју н обуче црп каиут. Каиут му је био у кујни и он је хтео да оде у своју собу да га обуче. „оар се мене либите! да канут иромените! Пдите у своју собу и вратпте се! Уосталом, можете и овде, ја ћу се окренути!“ Кадјеон, иа левој странп кујне, преоблачио канут, вндела се његова здрава и набрекла мишица — а Јулија је, за то време, разговарала са, од умора савладаном, дремљивом Хрпстином. II ту правилну, здраву, пуну руку, Стриндберг је је показао нублицн, а Јулија је већ знала. II том је ситницом хтео да образложи т. зв. крнвнцу, а одавде и носледицу те крпвпце. Стриндберг је велики писац, а Госнођица Јулпја је његово узор-дело. Христина је, уморна н исцрпљена, заспала на столпцн. После лаког удара марамом по лицу, да бн га што више прпближила себи, наредила му је да обуче црни капут: те да лакеј мање изгледа лакеј; кад се је обукао, нашла је да нзгледа врло лепо, а он, старн келнерски љубавник и посетилац позоришта, каваљерски одговорио: ,,Ах! ви ласкате!“ Тпме је био увређен мало њен понос: „Ласкати? Њему?“, алн јој је он требао и разговор је текао и даље. Она се све више спуштала са своје племићске висине и, у нсто време, њега днже, како бн се негде срели. Лакеј не сме да седи пред својом господарпцом, алн Јулија га и тиме нриближује себи што му наређује да седа. Хрнстина спава, н Јулија води рачуна о томе. Јулпја нде даље: тражи да се пије. Пило се у Јулијнно здравље, а Жан је знао лепо да наздрави. Јулија нде даље: ћудљнво тражн да јој Жан пољубн ногу. (Јулија је веома ћудљива: вереника је терала да јој прескаче преко бича, као какво псетанце, с узвцком: „хоп"; кад би прескочио, она бн га по једаннут ударила у знак да .је угодио њеним ћудима). Жан, лакеј, пољубн. Кроз ходник сваки час промакне по каква сенка: све особље зна да Јулнја не мрзи Жана. „Може нас ко видети?“ нзустн Жан. „Па шта?“ одговара Јулија. Једап лакеј н грофова кћи седе и пнју, н то ноћу. Додуше, ту је и Христина; спава, али тује. Да, али Јулија би већма волела да Христина није овде: пробудн је и она, посрћућп као пцјана, оде у своју собу да спава. Јулија нде н даље: познва га под руку да оду у парк да јој пабере расцветане зове. Жан се опире: он је лакеј, видеће људи, а „људнма Дело, књ. 42. 27