Delo

38 Д Е Л 0 Србима, већ њима на суирот. У тома је погрјешка н невоља. Нп природне истине, ни науке повјести нпјесу могле да освпјесте нашу хрватску интелигенцију, јер та интелигенција нпје народна; она је васпитана туђим духом, она још није стекла способност да схвати и да у животу примијени велику, цлодну пстину народног јединства. II данас, у нркос томе закону, хрватска странка у Далмацији у свакој пригоди истиче Хрватство, као нешто, што се разликује од Ориства, што се од Српства одваја, што се Српству супроти.

Нама је свима још у памети, што је Народни Лист, орган хрватске странке у Далмацији, писао о Србима у најмучнијим њиховим приликама; у памети нам је, како је тај орган хрватске странке назпвао православне Србе; како је, за несрећног рата Батенбергове војске са Мплановом војском, тај орган хрватске странке купио прилоге за Бугаре, како су хрватски прваци за ннад даривали Бугаре а устезали дио српским рањеницима; како су ти нрвацп хрватски навалили на Србе католике, којп су нрви у Далмацији схватили природни закон народног једиџства, што га давно прогласише Вук, Даничић, Новаковић, Рачки, те га примијенили у народном животу: католици су Срби као и православни. „То не спомињемо од инада, него износимо на впдјело те јаде и грдила, да се њих окане они, којп су заведени. П наметни људи ваља да врљају, кад су у мраку, али је зло не тражитп свјетлост истине, а нстина је у народном јединству. Срби су први уочили тај закон и услов нашег живота, јер је у њима жпва народна свијест, у њима је неиомућен народни дух, у њих је све народно, све, па и црква. Али је ту природну пстину хрватска странка у Далмацпји забаталила п одбила; она ту истину прогони. Та странка није народна: она се нпје развила пз домаћих, из словенских стихија, већ из латинске културе, те се отцијеиила од Словепства и ударила страним правцем, којн је наравно води у сукоб са чисто словенскпм, српскпм, правцем. Данашња борба Хрвата иротив Срба у Далмацији, то јеиросто наставак старе борбе Латинства против културе словенске, то је борба за ннтересе оних католичких попова, који је задахњују, истичући Хрватство против Српства и народпи дуализам против начела народног јединства. То већ осјећају н католички народњацп п лнбералци, којима нема зрака у хрватској странци, те се враћају у Српство но прнродпом закону жпвота и развпткн. Плашила вјером, хрн-