Delo

П Б Ч II С Т А К Р В 45 њихпе пажње, поче опа да трна у ковчеге бело браншо, у сахане и тенџере пресно масло и сир што је им донела од своје куће и што су њени целог иоста брижљиво прибирали, само да би она, Ката, могла што лепше и више њима „газдама“ својим да донесе. — Като! зовну је мати. — т1ујем, снашке! истрча Ката а већ јој умрљане н засукане руке од судова што пх почела да пере. — Пди у „Шарен Хан“ и пнтај за тога трговца, Арнаутина. Нађи га и питај: да ли може што „месено“ да му понесе. После свратп у Дуђанџик за басму. Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас. Само брзо, јер после на гробље морамо да идемо. Сад знаш. — Знам, снашке! II Ката стара, суха, кошчата, обучена иола сеоскн, нола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе, спечене папуче и оде. II то не на каппју, улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са свакпм здравила и што пре, преким путем, отишла у „Шарепн Хан“. Нашла би одмах тога Арнаутина и не питајућп га да ли може, већ би почела да га саветује „како ће да пази да се то уз пут не поквари и изломи.“ II онда би ночела да прича о њима својим газдама: Софки, матери јој, оцу. А највише о деди, хаџи Арси, код кога је опа служила, н који ју је после удао за свога чивчију. II све би казала. II то не да би он од ње дознао за њих, (по Магди за њих већ свн морају да зпају), него како би тиме Арнаутину пала у очи, те да он, кад одпесе, испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и пека стара баба, а он, газда, ће се већ сетити, да је то опа била. II заиста Софка после неког времена кроз прозоре горњег спрата угледа Кату како је већ изишла из комшилу&а и пде оном улицом која пролази поред капије и води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хапови. Бојећи се да није задоцнила, готово трчн. Гура час на леву час на десну страну своју овлаш новезану кратку косу на глави. Час пође лако, умори се. Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче; изује их, узме их у руке и потрчи. Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ