Delo

II Л А В II 85 читаву ту војску узимати у рачуи. На пас, Јвуде са Запада, чине опи утнсак средњевековне хорде. Сва њихова засдуга је у томе што нзгледају веома фантастични. — Али они су и пример верпости, послушности иумешности. — А хоје, мислим, доказ о њнховој ниској интелигенцији. Бернард се опет појави с траженим стаклетом, и у нсто време сивокоса, отмена матрона која је седела уврх совре, даде знак, да се обед завршује. Устадоше сви, сем професора, и по двоје н двоје нзиђоше из трпезарнје, кроз чпја се широм отворена врата указа други ннз величанствених салона. Друштво пређе њнх неколико, пре пего што је ушло у салу, која је заузимала средину налате, с једнпм излазом на терасу у парку, а с другим на двориште. Ова сала, јако осветљена, чинила је дивап утисак. Зидови, малани а1 Јгебсо, испуњени су били венцима од малпх амора, букетима од нимфа и бахуса; по удубљењима и слеппм прозорима белели се витки кипови мраморни, у средипи с куле спуштао се полијелеј од кристала, који се блистао од хпљаде свећа. Друштво се задржа у овој сали. Матрона у црнинн седе на столицу налик на престо, којп је био на средини зида у страпи. Парови продефиловаше поред ње, клањајући се дубоко; каваљери наместпше своје даме на фотеље и канабета; изменнше поклоне н довршише разговоре. Деремонија око ручка била је овим завршена. Кнегиња Идалија извали се па канабе, п као да је дремала, хладећи се лагано лепезом. Књегињица Иза се беше наместила крај врата која су водпла на терасу, и жудно је погледала на парк, откуда се ширио мирис ружа п перанџипих цветова. Дама у чудноватој хаљипн и против етикецпје ходала је по сали и тихо певушила. Господа се неприметно удаљише да пуше. Два лакеја, непомична као кариатиде, чекали су код врата на миг и наредбе. Од четпри даме које су остале у сали, матрона је па узвишици изгледала као ндол, засићен жртава; госнођпца, као у кавезу одгајена птица, која је од своје природпе слободе сачувала само неодређене снове и тпху чежњу; ексцентричпа дама чипила је утисак завитлапе чигре, пуштене нз руке љу-