Delo, Apr 01, 1907, page 162

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛНТНЧКЕ Г.ОРГ.Е НА ПРНМОР.ЈУ 155 своју да тумаче закон. ;3а иркос политнчким властима, а зпајући шта се спрема, иијесу се много журнле са пзборима. Како су се у Котору припремалп за изборе и какав је дух владао у дијелој Боки Которској, језгровито је казано у 42. броју Српскога Гласа 1891. год.: „Против вјерског фанатизма, којн се у Далмацнјн стао уиотребљаватп као политнчко средство, ми смо нстакли свој програм вјерске сношљивостн и одвајања вјере и цркве од народностп и политике. Наш програм примљеп је био симпатично. Нашлп смо пријатеља искренијех, а и многи полптички противннци одобравали су нам. Али што смо ми више истицали вјерску сношљивост, толико су више хрватски агитатори иирили у вјерску страст. Данас ми се налазимо пред једном четом, устројеном на вјерском фанатизму. Тако је. Створен је план и ради се по плану. „У Боку послани су парочити агенти, који ће вјером радити за партајске интересе хрватске странке. Нађени су помагачи. Те помагаче не спаја политичко начело, него их одваја. Многи међу њима не вјерују у Бога и не иду у цркву. Али они су сложни и сад сложно раде. Треба српскп народ прориједити и истријебити, а вјера је једно средство. Држимо се, дакле, тога средства и ииримо у вјерски фанатизам. Раздпјелимо католике од православнијех, подражимо их, па he се онп већ сами клати између себе. Ради се систематскп. „Овако раде данас Нијемци у Познању против Пољака. Овако се у опће свуда радило у средњем вијеку, кад су људи пржени на ломачама. У Боки, на жалост, није посао тежак. У Боки синови једнога народа, људи, који су потеклп из једнога крша, из једне куће у кршу, крпво су се гледали ради цркава. Ми смо мирили, спајали. Али што смо ми годинама подизали, други обарају у неколико дана. Бока пропада са свнјем. Пропала је материјално. Сад пропада морално.“ У то је наступила и нова, 1892. година. Сриски I лас у 2. броју нове године погледао је на нрошлост чланком Наш рад и наши рачуни: „Често се обазиремо око себе, по нашем народу на све стране, посматрајући његове потребе н његове прнлике. Овај свој посао, ову своју дужност наставнћемо. Али смо ми сами себи најпрви. Прва нам задаћа овога листа, а та је задаћа, бнва ирограм овога листа, наша прва дужност. 1’азговарајмо се ми