Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЈШТИЧКЕ Г)01Ч’>Е ИА ИГИМОР.ЈУ 14 листови билн су у њиховим рукама илп су им оии давали нравац. За то је Народни Лист одмах н ноздравпо Црвену Хр ватску добродошлицом: „Ми се од срца радујемо том иојаву, што је Црвена Хрватска у све п но све усвојила нро* грам Народнога Листа, а то не само у главннм иачелима, него и у самом нолитичком правцу, озбиљну, трјезвену, а не вртоглаву.“ Црвена Хрватска ночела је свој рад вјерскпм пптањем. Бунила је просту свјетину протпв дубровачкпх угледннх грађана, који су били Срби. Проповиједала је простом п неуком народу, како he га дубровачки Срби поришћанити. Примила је у свему и по свему тактику Народног Листа, који јој се могао и морао радовати. Страшило хришћанства провлачило се, као баук, и о пзборима за посланнчки дом царевинског внјећа 1891. године. Хрватскп католички попови н фратори причали су свом стаду, нека бјежи од Срба, јер да ће га они поришћанити, н тада не може бити говора о небеском рају, него само о наклу. Бнло је забуне и међу Србима на Приморју о тим пзборима. Српскп Глас у 6. броју проговорио је и о тој српској невољн. „Донекле се може шала збијати. Могу се и пркосн подносити, до неке мјере, док не шкоди опћем интересу. Али кад се пркос гони до краја, и кад се за иркосом крију себични смјерови, и кад се с тога разбијају састанци и мути слога, ту већ опроштења нема. Наш је положај јасан. Наш ирограм и сав наш прошли рад чист. II сад, овом приликом, на изборнма, не тражи се од нас никаква голема жртва. Та, ми вршимо своје право. Устав државни нозивље нас, да кажемо, ко смо ми и шта жалимо, шта хоћемо. Па ми знамо шта хоћемо. II све што хоћемо п што захтијевамо, то је законито, праведно и поштено. За што, дакле, да бјежимо, да се кријемо или превијамо? „Ми знамо, како су наши бирачи често имали неирнлике, кад су ишли на изборе и гласовали по чистој својој савјести и увјерењу. Али знамо, да су свјесни људи гласовали, како су хтјели, да су зналн одбити сваку напаст и да су се међу браћом опоштенили. Њемачки заступницн у Бечу подигли су глас на обрану нашијех српскијех бирача. Нијесу то учинили, што нас воле, што им је до нас стало. То су онн сами изјавилп у заступничкој кући. Учинили су ради ствари, радн закона п начела, ради себе и својијех бирача. Али онн њемачки заступници, који су у заступничкој кући у Бечу подигли глас у