Delo

БЕОГРАД У СЛУЖБП ТУБИНУ 331 пога бутера за тесто, или зеленн и поврћа, или, ако не што друго, а оно бар с пролећа коју китицу љубичице и стручак мирисавог зумбула, или шебоја, или с јесени коју ананас дињицу или леп гроздић? Признајте мн. Морали сте се бар ко.ји пут љутити на нерад нас Србнјанаца и похвалнти Земун и њихове пиљарице. Али ја опет читам на лицу неких од својих иоштованих слушалаца неко нестрпљење. Само што ми не кажу: — Ама, остави ти, човече, Земункиње. Говори ти о чему другоме, ако знаш и имаш шта говорити. А то за Земункиње није ти баш ништа. То је бар наша крв. Земунске пиљарице, ако и нису из Србије, српске су крви. Па ако и пазаримо код њих, опет помажемо своје, помажемо Србе. Доиста, ‘на првн поглед изгледало би тако. II ја не бих био у праву, што н земунске пиљарице стављам ла терет нама Београђанима. Али, рекох већ мало час, овако би само пзгледало на првн поглед. Међутим, ако и овде будете ималп мало више стрпљења, па заједно са мном само мало детаљнпје ироучите ову ствар, впдећете да сам опет ја у праву. Ето, одговорнте ви мени на ово пнтање: — Јесте лн који пут размишљали о томе, да лп та Маца, Анка, Ката, Јула и толике друге Звхмункиње, које свакога дана прелазе у Београд с препуним корпама, саме гаје сву ту зелен, поврће, живину, воће и све друго, што нам донесу овамо у Београд?'Ако сте размишљалп о овоме, морали сте признати, да све то те наше Српкиње Земункиње не гаје, ннти подижу у своме врту и воћњаку. Јер оне, снроте, махом немају нп врта, ни воћњака, ни живинарника, ни детелишта, ни штале за краве. Него оне све то тамо преко купе и пренесу овамо у Београд н продају нама. Па од кога оне купују ту своју разноврсну робу? Не купу.ју је од Срба. Јер смо, на жалост, мн, Срби, свуда једнаки. Какви смо овде у Србији, такви смо п тамо у Срему, Банату, Бачкој и другим српским крајевима. Србин неће мпого да мори мозак о напреднијем раду, нити да дуго размишља о томе, како ће од своје земље и свога рада видети што веће користи. Србин оставља лудим Швабама, да о томе лупају главу. А Швабе, опет, користећи се тим нашим нехатом, похптале су у илодне српске земље, па су баш помоћу нас Београђана купиле или закупиле у непосредној близини нашега Београда