Delo

330 Д Е Л 0 кући, илп 5н бар требало да се баве више у кући но ми, зашто бисмо се противу тога бунили ми људи, кад смо и тако само гости у кући? Али ја нећу и не могу ћутке прећи преко тога, што ми Београђани, преко те наше послуге странога порекла сваке године издајемо, и то оде ван земље, најмање по пола милиона динара. Нећу да говорим о томе, како је ово велика н економска и финансијска штета за нашу земљу. Нека о томе мисле министри финанспја и народне привреде. Али хоћу и морам нарочито на то да укажем: куда иде овај трибут од пола милиона динара, који Београд стално сваке године плаћа иностранству за своју рђаву послугу. Тај наш новац не иде ни у далеке немачке колоније у Африци и Малој Азији, нити се утроши на баварско пиво и за немачке ратне лађе. Него се, на жалост, на велику нашу српску жалост, потроши ту, у непосредној близини нашој, готово на догледу нама Београђанима. Тим српским новцем откупљују се српска имања за немачке колоније: у Банату, Срему, Славонији и Босни и Херцеговини. Немачка, данас већ велика Немачка, преко свога великог свенемачког савеза и других немачких друштава, даје сваке годпне знатне суме за оснивање немачких колонија овамо по српским земљама, у непосредној блнзнни нашега Београда и Србије, а ми Београђани, преко наше послуге туђинскога порекла, сваке године уносимо у тај немачки фонд за отимање сриских земаља за Немце најмање по пола милиона динара. Погледајте Панчево, Францестал код Земуна, Батајницу, Пазову иИнђију; погледајте Руму и њене многобројне Немце. па се сетите, да су и та, а и многа друга сада готово немачка места у срцу српскога народа, постала немачка захваљујући много и нашем Београду. Ето греха, који чинимо ми Београђани према велнкој н српској и свесловенској идеји, ето једне службе нашега Београда туђину и туђинским интересима. Али све је ово само један, незнатан, врло снћушан део свега онога, што наш лепи српски Београд чпни, служећи туђину. Зато се више и не задржавајмо на овоме, него да пођемо даље. Допустите ми, да вам опет управим једно питање. — Да ли међу вама има и једнога, који није до сада ннкада иотражио Земункињу пиљарицу, да у ње што купи? Пли ле-