Delo

БЕОГРАД У СЛУЖБИ ТУЂННУ 337 Ми Срби Београђани, све то гледамо и Нутнмо, и, ето, тим својим ћутањем служпмо туђину. Поменух већ, настају топлији дани. Ми Београђанн и тако нерадо остављамо београдске улице, да иотражимо ноље, зеленнло, чист ваздух. Нећете, дакле, много издангубити, ако учиннте, што ћу вас замолити. Кад буде некад иредвече, пођите од Калемегдана, од некадањега градскога поља, на комесуХаџиРувим, Па.јсије, ђакон Авакум, капетан Радич и толики други мученици мученичком смрћу искупљивали данашњу слободу наше Србије; пођите лагано, корак по корак, оном главном артеријом нашега Београда, којаводи иреко Теразија маленој црквици св. Саве. Немојте загледати, како је која дама обучена или каква је краватна у кога мушкарца, него обратите пажњу на оно што се говори. Изгубићете може бити који поздрав од пролазника, али се, верујте ми, нећете покајати, што сте ме послушали. Стећи ћете драгоцено искуство. На свакоме другоме трећем кораку ви ћете морати да застанете и да се упитате, где сте: јесте ли у Београду, у српскоме Београду, илистеукојој пруској или аустрнјској паланци? Ви ћете чути весели смех задовољне младости, извештачен говор и женскиња и мушкараца, али ћете жељно очекивати српске речи; — њпх ћете ретко ч.ути. Њих ће заглушити шпањолске, француске, италијанске, мађарске, анајвише немачке речн, махом погрешно нзговорене, рђаво наглашене, што ће вам опет, с друге стране, послужитп као најбољи доказ. да су то Срби, којп београдским улицама како тако таврљају страним језима. Ја вас молим, да се не мрштите. Нисамја баш толики дивљак, да замерам што се страни језици у нас говоре. Напротив, ја сам од оних људи, којн необично цене знање сграннх језика. Али све има своје место и своје време. Овако пак овим својим разметањем страннм језицима, а нарочито немачким језиком, чак и по београдским улицама, ми само правдамо поступак појединих немачких лнстова, који овако испраћају оне, који полазе нама у Србију : — Који иде у Србију, у Београд, нека му је срећан пут. Тај нека не брине ни о чему. Само треба да упамтн ово: у Београду говори немачки, и само немачки. Ако и знаш који други језик, опет говори само немачки. Баш да знаш и српски, опет говори Дело, књ. 43. 22