Delo

340 Д Е Л 0 сипље. То особље тек ако стигне да визира пасоше за српскеземље Босну и Херцеговину, које је притисла Аустрија; да оверп разна документа многобројним аустријским поданицима у Београду и да наплаћује разна потражпвања многих јеврејских бечких 'фирама. Ко дакле, прикупља те многобројне податке о нама и Србији? Ко се завлачи у српске канцеларије и отуда исписује и најповерљивије ствари? Ко сређује све те податке и овако сређене шаље у Беч? То раде нарочпти људи, добро плаћени људи, који живе у Београду, долазе у наша друштва, улазе у наше домове, походе наше канцеларије. Они, добро плаћени, врло добро раде своје послове, и ми њима, с те стране, не бисмо могли замерати. Али морамо замерати нама Србима Београђанима, који те плаћене бечке људе трпимо у својој средини, примамо их у своја друштва и домове и, као и увек простодушни и лаковерни, откривамо им своју душу, поверавамо им и своје и државне највеће тајне. Ето, и том „својом лаковерношћу и необазривошћу према тим страним агентима ми Београђани, Срби Београђани, служимо туђину и туђинским интересима. — Епа дотле, а куда ћеш више? Доста ће бити и ово,. што сам овом нриликом изнео, па да се види, како наш лепи Београд много, и ако ненамерно, служи туђину. Да ме пак не би који од поштованих слушалаца криво разумео, ја морам нарочнто нагласити, да ми је једини циљ био, да изнесем истину, и само истину, и да сам био врло далеко од тога, да ма кога и ма зашто корим. Јер, истину да речем, да сам ма коме хтео чинити ма какве прекоре, ја бих морао бити готов, да и еам примим многе од тих прекора. Јер и ја сам за наше лепе српске динаре куповао аустријске форинте, да добро платим Швабицу служавку за њену рђаву службу. II ја сам свраћао и пазаривао у трговинама, које странци држе. И ја сам чинио много што шта од онога, што су чинили и чине и остали Срби Београђани, а што, ево, ја све назвах службом нашега Београда туђину и туђинским интересима. Ја сам од оних људи, који верују, дубоко верују у будућност нашега племена. Ја већ сада у мислима гледам како се српска застава поносито вије у Призрену, Приштини, Скопљу и Прилипу; ја још, сада слушам глас српске трубе, српске борије