Delo

'28 Д Е Л 0 прилику те присвоји две најлепше левкађанске покрајине од Агарјанске. Пређашње одушевљење и надање замени клонулост н разочарење. Рањеном свом срцу тражих лека у раду и љубави. То је трајало пет година. А кад се озбиљно одлучих да се женим. наиђе нова беда. Одједном градови и тврдиње по Устју напунише се војском; дуж обале нанизаше се ратни бродови, а нуче глас да цар опет хоће да укине старе устјанске повластице. Прекиде се трговина и саобраћај, завлада смртни страх, особито по градовима. ч Буна започе по брдским опћпнама, па се рашири и око Пвоније. Прогласи се преки суд. Тамнице се напунише Левкађаннма. Четворица знатнијих ивонских грађана од једном омркнуше под кључем. Говорило се да се џелат већ кренуо из Видне пут Устја. Г. Орипсо пресели се у Роток, окружнп град устјански, а да би се човек сачувао од напасти, закупи брод прекоморскога жита, и стаде га продавати на обали роточкој. Г. Јефија остаде на своме месту. Свак се чудио што њега штеде, а многи су мислили да га чувају за последак. Школе се позатвараше. У опћини само су се свршавалп „текући послови“, и то у присуству жандара. Главнн нам је посао био измећарење војним властима, старање за набавку хране, коња и т. д. Свакога дана бивао сам нервознији. Пред вече, свратио бих часком код Атаке, па бих се затворио у своју собу и ходао по њој као зверка у кавезу. Једнога вечера изидем на трг. Беше у почетку јесенп. Ходао сам горе-доле по тргу. Пред кафаном, на рубу истога. сеђаше и грајаше гомила напитих официра. Из гомиле се одвоји омален, здепан човек, у мундиру, са шпадом. Беше онај што је везивао и дрешпо, што је био све п сва у оно време у Ивонији — комесар. До почетка буне ми смо лепо живели, бно сам му веома у вољи, зато што беше ожењен из мога завичаја. Левкађанска пословица каже; „мило ми је и псето, одакле мп је жена!“ Та пословица, као и све остале, не погађа увек, али је за г. комесара била истннита, јер му жена беше лепа и богата. До почетка буне био сам неколико пута чашћен у њнхо-