Delo

П Л А В II 3-К> ва мало земље за своју трудну жену, а за сина, кад се роди, кнежевско старање. Онда кнез — кад се повратп мир — нареди да се на месту, где се десио онај бој, сазида двор за удову, настанио је тамо, и бринуо се о њој, а синчићу, посмрчету, сам је био кум, и поклонио му земљу око двора, да га храни док не порасте. Није рекао: на вечита времена, нити до смрти, већ док не порасте човек. И тај докуменат даде удовици. „А кад то дете норасте и постаде, као и отац му, дворанин кнежев — он замоли кнеза да ону земљу и дворац да мајки његовој до смрти; а убрзо се ожени и опет замоли кнеза, да жене из двора не истерује. „А кнез му опет да написмено, да жене Суморока живе мирно у двору, и да их нико не узнемирава — и ту је своју вољу пренео и на сина свог. „Дорасте затим у двору Суморока и друго поколење. Земљу и шуму им нико није забрањивао, и они се умножили, раселили, лагано захватили дугачак појас земље, продирали све дубље у пустињу, бивали све јачи и јачи. „Треће је поколење већ давало кнежевима десетак од upoизвода и данак, а за заузету земљу се обавезали плаћати годишње двеста четрдесет грошића и давати, у случају потребе, из своје чељади три младића с коњима. „II тако од слугу н дворана постепено постадоше суседи и браћа племићи, чији су гласови у обласннм скупштима били сигурни кнезу на Холши. „Из тога времена од четрдесет година нема трага нп о каквој свађи ни у актима, ни у судовима, на ни у народном предању. Суморокови, несигурни у своју снагу, држали су се гнезда, држали су се кнежева холшанских. „Око 1620. године јавља се први знак неслоге. Један Суморок — абило их јетада пет браће — награди на онштедобро насип преко једног мочарног земљишта, на нуту у кнежево Чартомље, куда су ишла товарна кола, трговци и војска, нарочито зато што другог пута није било у оно време, а обилазећи мочар проводило се недељу дана. Пут је Суморок насуо о свом трошку, зато подигне ђерам и стане узимати путнику од кола и коња. „Јаве о томе кнезу — тада је био Константин, звани Строгн — и овај нареди да се ђерам уклони и Сумороку забрани да узима путнину, јер — вели — Холшански неће за прелаз преко «воје земље илаћати за своје слуге.