Delo

П Л А В II 359 — Како сте, г. професоре, и молим вас нредставнте ме својој рођаци — рече несигурним гласом. Шта желите ? — љутито нрогунђа старац, не прекидајући сво.ј посао. — Молим вас да ме представите својој рођацн. — Шта ви то говорите ? — Ја вас молим да ме упознате са својом рођаком. — Хоћете да се упознате с Габрињом! Па ту је она негде, нли је била недавно! Аха — ево је! Па можете се упознавати кад сте обоје ту. Само ми збирке не дирајте, јер ћете ми направити неред. Леон, доведен до очајања, сам се представи. Девојчица успламтела и несмела у почетку, у брзо се ослободи. Била је по природи весела и добра, поверљива и мила. После разговара од пола сата Леон је дознао, да има родитеље и петоро браће и сестара, да јетегодине свршила васпитање у манастиру, да живи у Холши већ два месеца, да је ту брат довезао, да највише воли песме РСрасјинскога, птице и и цвеће, да је код своје куће певала по цео дан и да никако ннје била кажњена у манастиру. Он је прпмакао столицу и гледајући у њу слушао је глас мелодичан као песмица и весео као птичји цвркут. Ништа није говорио, јер је имао и сувише да каже, и бојао се да прекине овај чаробан тренутак. Учинило му се то као тренутак, мада је сате трајао. На растанку, у сред тамног и пустог дворишта, он је немо успламтелим уснама додирнуо њену руку. Тада и она ућута, нзвуче своју руку и побеже. Споводећи се као пијан, Леон је једва дошао у своје одаје. Отада је отпочео други чин. Она је ностала пажљивија и неповерљивија; избегавала га је. Његова су осећања расла н бивала све силнија и силнија, и обузела су му све мнсли. Он је по читаве дане ишао за њом издалека, гледао је, венуо и слабио. Ноћу није спавао, него непрестано гледао у прозор од * њене собице до кабинета кнегињина, или је сам ходао тамо амо по празноме парку. Онај пољубац у руку открио јој је мнсли његове — а можда и њене сопствене. Онај је пољубац стајао међу њима као морија; био је успомена на тајну само њнма знану. Он их је растављао и састављао у исто време.