Delo

П Л А В II 361 Не ceha се, шта јој је рекао, али се ceha њеног тужног погледа и врло сетног гласа, кад му је одговарала: — Не љутим се, кнеже, што сте дошли... ја вас се само веома бојим... Мени се чини, да је то рђаво! — Шта је? — упита он. Она само плану и прекорно га погледа; и он се одиста постиде од тог питања. — Јели вас јуче моја мати послала брату да ми дође у цомоћ? — Није — одговори она тихо. — Па ко је? Тада она окрете лице и нобеже кроз рушевине, сводове, бежећп од тог питања, од њега, од саме себе. Он је стиже опет и ирепречи јој пут, станувши готово над самом провалијом, а она, у сенци свода, на мах пребледе и дрхћући слушала је његове страсне речи — ћутала је ослоњена на зид, не смејући ни да га погледа, а затпм се горко заплака, као да је слушала смртну пресуду. Зашто је плакала? — дуго је питао, клечећи као пред иконом; најзад га она стаде молити, дајој више ништа не говори, да тако на њу не гледа, да је не мучи и да не стоји тамо на ивици од понора. Он пође за један корак напред, а она се повуче — нађоше се на колонади,1 која је била као круна над капијом ових рушевина, подигнути на највишн врх, и сами као орлнћи у гнезду. Он јој је обећао да ће ћутати, али је зато молио за једну речцу — за срећу. Реч је та била драгоцена: ни она ни он нису је обесветили, нити су је изговорили у животу. Вер^чали су да се са том речју предаје и душа за цео живот. Зато је он за њу и преклињао, молио, заклињао заносннм гласом; зато је она дуго није хтела, или није могла, изговорити. Најзад је чуо — и слушао је тада увек у души шанат тај загушени, али чист као заклетва, чуо је п видео јој очи, плаве као небо и сузне — и уста њена уздрхтала и тужна. Она је изговорила и молила да никоме не каже, да ннко за то не зна нико — нико! А ои се заклео, да ће му она битн једина. - • 1 Ходпик на стубовима.