Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ (Наставак) ш Јер, и ако је већ пошла четрдесетим годинама, још никако није волела. Срце се њено развило, сазрело, још увек је било способно за љубав, а од љубави није могла да наиђе нп на шта друго, до на привидне изгледе. . Јулија Сиржер, по рођењу Габриела—Соланж—Јулија де Крос, ‘бпла је из једне старе породице из Беријакојаје јако осиромашила услед увећавања других околних имања око њихова, које је остало занемарено од Револуције. Од своје очевинеКросови нису нпшта изгубили при великоме преображају, благодарећи верностп теднога интенданта: али се око њих радило, сопственици су удвојили своје прнходе експлоатишући виноград и шуме; њих је одржавала аренда од мајура која је неуредно плаћана, и живели су, била добра или рђава година, од својих прихода. Забачени у своме Берију нису окушавали да се баве ни индустријом, ни јавним пословима: једино је, под Другим Царством, један Јулијин стриц, брат њенога оца, био префект у Корсу ; а и тај је покушај био несрећан: пошто је оболео од грознице која је владала у тим земљама, вратио се у Бурж и ту се, код брата, вукао неких шест година, а са собом из Корса довео Тониу која је однеговала Јулију и дала јој локални надимак Ју. Јулија се сећала свога оца као једнога племића малога раста, сувога, поноситог и џандрљивог, човека који ништа није знао, ништа нпје читао, чак ни новине, човека који је проводно