Delo

И Е Ч И С Т Л К Р В 51 и паше да мења и у „сургун“ их шаље. Као што је и бивало. За сваки народни посао, било за какву пову школу и цркву илн за какав манастир који је требао да се нодигне, оправи; плп какав крвник, наснлпнк да се смени, пије могло а да се код њега онда не дође н у оној горе намештеној собн сви првп људи пз вароши, целе ноћи не преседе договарајући се и носле њему остављају да то изврши. II он би то брзо извршнвао. Било митом, чиме се је највпше и успевало, било куршумом и то од човека туђе вере. Зато су од тада и саме владике прво код њих ua честитања моралн да долазе, па онда другима. Љихово златно кандило пред расиећем у цркви једнако је морало да гори, а онај сто. одмах до владичиног, само њихов да је. и нико сем њнх да не сме у љ да уђе и одстоји службу. Сиротиња п људп но јзатворима за време Ускрса, Божића или славе за по трн дана од њих добивају јело и пиће. Али зато је био и строг и прек. Трепет пе за саму кућу него и за целу породицу. Чивчијама, слугама са чивилука из Ратаја и воденичарима са евојих воденпца у Собинн, он био све и сва. За све време док би он нутовао по Турској, по трговпнн, а обично би се целог лета тамо бавио — за све то време по родбпни, нарочпто удовице чији синови насталп, па место да онп предузму и почну да воде брнгу о кући, да замене оца, домаћина, а они само гледали да што дограбе и нотроше, мајке њиме „батом својим“, како су га звале, застрашивале би те своје синове: — „Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. Јуче ми баш рекоше, тек што ни.је приснео. II нећујавпше да дрхтим и да стрепнм н пећу више да лажем и да те кријем иред њим. Нећу и не могу, када одем код њега, а он на мене да се нсколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?“... II име неће да ти спомене. „Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња п колпко трошп. Главу ћу му, као врапцу откинути. II ти и он на очн да мн не нзађете“. И то је помагало, застрашава'ло. Знало се шта чека тога, када би он дошао. II чим бп дошао с пута, још првог дана, морала би цела родбина да се стекне, нарочито жене, тетке, стрппе и најудаљенпјп род. Мужеви им као да нису смели да му ирвога дапа излазе п шта би за њпх имао, он би тада, преко њихових жена поручивао и наређнвао. Свака би одлазнла тада горе, на горњп спрат код њега. Понизно са страхом, несме.Ш '■ ‘ ‘ 4-