Delo

РЕфОРМА И31ЈОРНОГ IIРЛВА У АУСТРИЈИ (35 питања. 18. августа (п. u.) 1855. закључен је, н натептом од 5. новембра објављен. Њиме се просвета нредавала па милост п немилост калуђера и попова. По осмом члану Конкордата учитеље у католичким народ. школама црква је нмала нраво да их у свему контролише. Црква ,је имала права да постави свештено лице поред учитеља ако би се уверила да се религнја не предаје добро; она је имала да квалификује владање и морал учитеља и предлаже их за отпуст. Владика је у својој дијецези постављао школске надзорнпке а по члапу петом имао је права у својој дијецези да контролише религиозну наставу но свима заводима, макар опи не били католички! Језупте дођоше опет у Аустрију. У гимназију у Дубровнику језуите беху постављени за професоре (1854 године.). Beh 1855 године билоје 181 гимпазија под унравом попова, а само 85 имало је директоре из грађанског реда. Па не само просвета већ и онако скучена и бедна штампа бп предата милости цркве. Митрополити, владпке и проте имали су права да објављују: који су штампанп списи протнвнн моралу и вери и да позивају верне, да их не читају, а влада је дужна била свима средствима спречнти ширење њихово. Али баш тај Конкордат, који је цркву ставио у службу апсолутпзму, учинио је да се интелигентпи свет у Европи н Аустрији дигао противу деморализације личног режима. Оп је највећма изазвао и створио огорчење интелигентног света противу апсолутизма. Уз то је дошао и резултат разорне финансијске политике протнву апсолутизма. Многобројна војска, жандармерија и шпијунажа, повећано чиновништво, — тражили су веће издатке. Без контроле, трошило се тако немилице, да се државни дугови повећали од 1848. до 1859. зачитавих 120омилиона! Спољња политика није била ни мало боља — она је довела Аустрију до тога да је била изолована, остављена од пријатеља а после је заплела у несрећан један рат из кога је изашла побеђена. Једпно се апсолутнзму мора признати да је решио аграрпо питање, — питање ликвидације феодализма, који је револуција укинула алп није имала времена и моћи да га у детаљнма регулише. Апсолутизам се није могао одржати. Пстина би се још дуже одржао да се чекало да се незадовољство у земљн претвори у отворену буну. Револуција се није могла лако иоповнти у земљп конгломерата народностп, револуција која би имала чисто политички карактер. С тога су били спољњи узроцн тн, који су моглн Дело, књ. 43. 5