Delo

70 Д Е Л 0 предлог како да се реши немачко питање претрпео је фијаско, а како Маџари не хтедоше одмах да признаду фебруарски патенат, то је тиме осуђен био и његов Устав. Уз то је круна пмала уверење да Маџаре мора задовољити. С тога је цар у својој Речи, којом је затворио седнице рајхсрата 27. јула 1865. нагласио, да је потребно сазвати легалне представнике народа с оне стране Лајте ради важних интереса, који се тичу целе монархије. Истог дана би отпуштен Шмерлинг заједно са Пленером, Мечеријем, Бургером и Ласером. Министар унутр. послова и мпнистар председник постаде гроФ Белкреди, министар спољњих послова гроф Менсдорф Пуљи, а финансија гроф Лариш. То је тако звано „министарство три грофа (Drei-Grafen-ministerium)!“ Ново министарство се одлучило да суспендује фебруарски патент. II Устав би привремено суспендован 20. септембра (п. н.) 1865. год. А како је суспендован и с тога што је требало пнтање о сноразуму с Угарском поднети ландизима и сачекати решење његово, то цар сазва најпре угарскп сабор. И у престоној беседи цар је признао законе од 1848. само с том оградом: да почну вредети тек кад се ревидирају и поправе. Међу тнм од тога признања и обећања тада и није ништа могло битн — јер Маџати тражаху да се најпре уведу закони од 1848. на тек онда ревидирају, на шта опет Дзор не хтеде пристати. Због тога се Сабор одложи (26. јуна п. н. 1866) на неодређено време те се не сврши ни измирење с Маџарском. Тако се од суспепдовања Устава по све до свршеног споразума с Угарском владало у Аустрији опет апсолутистички. Али су и овога пута били спољњи догађаји који су катерали Двор да попушта. И то сада се морало и много више попустити. Сада нису могле помоћи омање концесије и онаквн устави као што су била октобарска диплома и фебруарски патент. Не. Сада се морали учинити крупни уступци и Маџарској и демократији, — јер пораз који је Аустрија претрпела у спољњој нолитици и био је већи но сви досадашњи. Аустрија је била избачена из Немачке, изгубила беше свој доминирајући положај и пресудни утицај у Немачкој. Питање о Шлезвиг Холштајну, немачким земљама, које су нотпадале под власт данских краљева, довело је до заплета и рата с Данском. Ускоро за тим и до рата с Немачком п Италијом (1866). Рат се свршпо несрећно по Аустрију. Она је истина од земаља изгубили само Венецију, алп је морални пораз био гори.