Delo

РЕфОРМА ИЗБ0РН0Г ПРАВА У АуСТРИЈП 60 одустати од принципа да број нзабраннх послапика одговара броју бнрача, већ се тражила ревизија у сталешкој друштвеној иоделп. Тако је искрсла мисао да народни посланици представл>ају своје сталеже, не цело друштво. То је тако звани куријални систем, систем који није нов до копија старих сталешких скунштнна, каквих је било у Европи и нре француске револуције. Па шта више и ове старе сталешке скунштипе имале су нечега напреднијег — бирачи су директно (у III. курији, грађапству) бирали сиоје заступнике. Овде је то право нмао ландтаг (земаљска провинцпјална скунштнна). Тиме је влада дакле хтела двоје да постигне и да осигура себи већину и већину немачког елемента. Завећинунемачкогелемента гарантовао 5е састав ландтагм, у којима су преовлађивали Немци, а за већину своју влада се постарала што је број мандата неједнако распоредила. Тако су велнко-поседнпци (махом више племство) добили 59 мандата, све вароши заједно с трговачкнм коморама 65, а све сеоске општине 79. Пз распореда ових мандата јасно се види очигледна и неправедна несразмера. Али је влада на тај начин успела да у ирвом рајхсрату стекне себи већину, и од 203 она је имала око 140 својих. На тај начин Шмерлинг је успео да одиста створи већину ii себи и немачком парламенту. Али је опет тиме отуђио друге народности. Маџари ue хтедоше ни да бирају носланике. Тек 1863. само ердељски ландтаг посла заступнике. У оваквом рајхсрату биле су трн групе странака. Левпца је чинила већину владину — а то беху сами Немци. Друга група беху федералисте (Чеси, Пољаци, Словенци) и трећа клерпкална. Само је клерикална странка представљала једностанну целину, а остале су групе имале своје фракцпје. Тако у владиној већини било је две странке (велико-аустријанци п уннонисте) које су биле за цептрализацију и једна, аутономистичка. која је признавала Маџарпма политичку нндивидуалност. Сем тога аутономисти су били и за аутономију другнх земаља. Међу Чесима још тада се издвајаху две странке — феудално-клерикална (Старо-Чеси) п нацпонал-демократска (Младо-Чеси). Странке политнчке јавиле се, дакле, још тада са нрогрампма, које је време доцније мало изменило. Овакав рахјсрат и устав трајали су само до 1S65. Устав којн је дат фебруарским патентом није се могао дуго одржатн. Творац његов, Шмерлинг, није уживао потпуно поверење Круне. Сем тога његова политика није дала видљивнх резултата. Н>егов