Delo

Д Е Л 0 72 бацио предлог Белкредијев. Дакле и тај је предлог био немогућан. Остала је дакле једина могућност, једино решење: дуализам. Њиме би се задовољили и Маџари и Немци. II ту мисао, разуме се, није могао извести Белкреди, већ један другн човек — Бајст. До свршетка несрећног рата саксонски министар а после — од 30. октобра п. н. 1866. — аустријски, Бајст је саветовао круни да што пре изведе земљу из неизвесности. Њезин међународни положај императивно је захтевао да се што пре реши унутарње питање, јер једино консолидована Аустрија могла је водити реч и у спољњој цолитици. Бајстов је предлог просто гласио: задржати фебруарски устав за Цизлајтанију, сазвати рајхстаг и поднети му као свршен чин, уговор с Маџарском. За тим је требало изменпти у нечему и фебруарски устав, да би одговарао уставним приликама у Маџарској. Цар је у свему усвојио предлог Бајстов и овај постаде 7. фебруара (п. н.) 1867. год. министар преседник место Белкреднја. Истог дана већ био је позват Франц Деак к цару. Разуме се да цар није могао потнуно у целини вратити у живот закон од 1848. Искуство од те године показало је да се Маџарима сувише изашло на сусрет а по цену снаге саме хабзбуршке монархије. С тога је Двор захтевао од Маџара да се закони од 1848. најпре ревидирају и из њих елиминише оно, што је сувише слабило везу између Маџарске и Аустрије. На првом месту Двор није могао трпети да Маџари имају своју засебну војску. Двор је за тим тражио гарантије да слободна штампа не злоупотреби своја права, да се католичка религпја заштити, за тим да се огранпчи комнетенција комитата и да се не рестауријају у свему онако, као што су били. Чудноват је захтев Двора био да цар п.менује не само министра председника већ и све министре а сем тога да министра војног у опште не буде, већ да ту дужност у Маџарско јврши министар председник. Андраши је био вољан да пристане на ове захтеве, да F:icy одлучно противу тога изашлн и Деак, вођа умерених, и Коломан Тпса, вођа левице. Цар је морао да попусти и да се одрече захтева да он поставља министре. Једини уступак цару био је да, за тада, привремено, Андраши, као министар председник коме је он веровао, врши и дужност министра војног. Када се Двор споразумео с маџарским нрвацима онда је цар својим рескриптом од 27. фебруара 1867. вратио у живот