Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 141 наше понуларне приповетке нашао би тамо драгоцених паралела. Осим тога о теми „Млетачког трговца“ у популарннм версијама могао је он онда прочитати и Фељтон у „Н. Сл. Преси“ од 15 јупа 1902 године, где је Dr. Милер, саопштио сво.ј налазак Шајлока и Порције на усамљеном арапском острву Сокотри, јужно од Арабије. Dr. Милер је и ове годпне 28 априла у Преси саопштио даље, врло инструктивне арапске версије те каже. Тако исто о Магбетовом мотиву, о покретању шуме могао је г. 11. наћи паралела у Симрока, а невероватно је да он, саопштавајући српску причу с тим мојивом и ако се у њој изрично спомиње цар Соломон, и не помисли да ће то бити версија из оне у целој средњевековној књижевности добро познате легенде о „Цару Соломону н МоролФу* (МарколФу)! Од једног слависте сазнао сам па по том и ггрочитао но тачну забелешку забацио, да се и проФ. Јагић у једној од првих свезака „Архива за слов. ФИЛологију“ (l—III), осврнуо на ту тему с обзиром на саопштења сада већ покојног проФесора Веселовског, са чијим се именом тако често сретамо и у студијама оваких тема од првих светских научника. Г. Поповић се осврнуо и на пеко своје у једној реченицн изражено мишљење о мојој иоезији. Добро је гато се бар г. II. на то своје мишљење осврће, када то нико други ие чини. Ја мислим да према њему могу бити прилично равнодушан — јер је удегаавано за неку свечану згоду, а могу то тим нре, што су о мени са студијом и претензијама озбиљне. објектнвне крнтике а не за неку згоду писали и М. Цар и Будисављевић и Беговић и Хаузер. Те се г. Поповић може, ако је рад, борити са тим именима око мене, а не са мном. Г. Поповић је споменуо и једну белешку, која је како он вели узгред изагала о мени у С. К. Гл. Пре свега она није изашла узгред, но изазвата са свим парочитим поводом, мојом оценом „ Горданс“ од Л. Костића у Летопису, у којој је оцени мишљење тадашњег уредника С. К. Гласника г. Богдана Поповића о „Гордани* нобијано. То је било у почетку моје књижевне каријере, у исто скоро време када је г. Павле Поповић палазио по неку светлу идеју у мом ђачком напису о „Горском ВијенцуЛ Но та белешка ни.је сметала г. Богдану Поповићу, да после ње пусти у свој лист много симпзтичније белешке о мени, што је и био повод мом кратком сарадништву на С. К. Гл. II мени је смешно што чујем да се ја и по том па и за ову годину „водим у списку“ сарадника тога листа, и ако му од иступања г. Богдана П. из редакције никад ни једног реда нисам иослао. Какво је томе „наравоученије“ ? — А сада даље к темн. (Свршиће cej Свет. СтеФановнћ.