Delo

140 Д Е Л 0 по звању. Тема ове приповетке је ио најстаријим очуваним изворима из Енглееке. Сишије и Dr. Гоф насупрот Парису и другима заступају мишљење о англосаксопеком (староенглеском) пореклу њеном. Најстарији књижевни сноменик ове приповетке, \Tta Off'ae I записап је у Енглеско.ј. Dr. Гоф је после Сишијеа и под његовим подстицајем нарочнто испитивао везе ове приповетке са историјском повешћу мерцнјског краља Aella и његова сина Eachvina из VI-ог века, и са еппзодом ОФе и Модриде у староенглеском епосу БсовулФу, најстаријем оригиналном сиоменику германском. У XIV веку је једну версију ове приповетке на Француском записао е н гл е ски доминиканац Никола Триве, па су је по њему обраднла два највећа песника енглеска тога века Џон 1’оуер (Gower) н ЏоФроа Чосер. Природно је да ће човек стручније верзиран у епглеској литератури другоме коме је енглеска литература сасвим страна моћн баш у расправи ове теме користити. Ја се но судбини мало Biirae бавим енглеском литературом но ико у Српству, што нпје толИко моја заслуга, колико недостатак нашег школовања. II ја сам joui прошли пут обратио нажњу г. Поповићу на Чосерову „ Констанцу“, коју је могао врло лако проучити и у пемачком, Херцберговом преводу. II у место да ми захвали што му указујем на један њему непознат извор и шго сам у могућности да му укажем и на друге изворе и студије, г. Поиовић менп, који сам свакојако много дубље зашао у струку једног англисте него он, пребацује дилетапство на једном ексквпзитно англистичком предмету он, да поновимо, романиста но струци, а слависта по звању! Код таког нојава заиста се мора питање о компетенцији запоставити пнтању о научничкој скромности г. Поповића. Она је у толико мања, што г. Поповић пребацује мени нескромиосТ и ако ја пикад досад нисам прешао границе свога знања, а г. II. је то више пута учинио, па и опда када је пре пеку годину (в. С. К. Гл. 1903, књ. 9) писао он о Шекспировим тсмама у нашим популарпим нрииоветкама. Најжалоснија страна н тога ретко необавештеног наинса је та да се г. П. о Шексниру обавестио из кратког и већ доста за-. старелог увода I »elius-ова, а није пи загледао уједпузасваког, ко се баш овом темом бави, неопходну књигу Карла Симрока: „Извори Шекснира у новолама, бајкама, народннм ириповеткама“ и т. д. (Die (Juellen des Shakespeare in Novellen’, Marchen u Sagen etc. Bonn, 1872). Да je то учинио г. Поповић, он би у Симрока нашао масу иопуларних версија Шајлокова мотива, од пајстарнјих времена, са свију страна света, па би ту сазнао како се тај могив спојио са другим (жеиидба) и трећим (кушање верности мужевље — и прстеп!) II за многе друге