Delo

КЊИГА 44. (ЈВЕСКА 2. Д ЕЛО Август, 1907. год. ЛРАВНА ПРИРОДА УСТАНОВЕ ВЛАДАОЦА1 од Живојина М. Перића проф. Универзитета § I Напомена У својој расправи „Уставни владалац'*, штампаној у београдском часопису Глас права (јануар, 1904. год.). ми смо истакли ову мисао: да је владалац, у уставним монархијама, обавезан вршити оне функције које су му уставОхМ проппсане. Ово смо, нак, извели отуда што је и владалац једна државна власт. А несумњива је ствар да ниједној власти није остављено на вољу да врши или не оне послове који су, било уставом, било законима, стављени у њене атрибуције. Овим хоћемо да' кажемо, да свака власт мора те послове вршити. Тако на пр. суд, под условом само да је за дотични спор надлежан, не би могао одбитп да овај извиди и реши. Кривичнн законик предвиђа чак и казну за судију који, ма из каквог разлога, не би хтео пред њега пзнесени случај расправити (§ 120.).2 Француско законодавство назива такву радњу: ie cleni. cle justice и подвргава је кривичној репресијп (чл. 185. кривичног законика). Управнн чиновницп би одговарали дисциплински, по закону о чин. грађ. реда, ако своје функцмје не би отправ1 Уреднпштво „Дела“ не дели погледе пзнесене у овом чланку, али му радо даје места да би се чуло п ово мишљење нашег уваженог сарадника п признатог научног радника. 2 Не треба мислптп да се од овога. правила одступа, ако је судија пзузет пли ако је ненадлежан. Јер, тада судпја не функционише, не стога што би он то хтео, већ зато што му то закон забрањује. У тим с.лучајевима. судија је раван појединцу, т. ј. у њпма он нпје власт. те се отуда не може ту нп говоритп о правилпма која важе за власт. Дело књ. 44 10