Delo

146 Д Е Л 0 љали (§ 42. тач. 5. зак. о чин. грађ. реда). Разуме се да би чпновник, v случају невршења свога званичнога посла. могао одговарати евентуално и кривично. Иод исто правило потпада и законодавна власт, са том само разликом што то правило овде нема санкције: пошто је законодавна власт суверена','то она не би могла, за невршење својих законодавних функција, битн кажњена. Могућна би била једино нолитичка казна за народне посланике које би бирачи, на новим изборима, одбацили, ако су они у узалудним препиркама нробавпли један део илп н целу сесију скупштинску, запостављајући плодан законодавни носао. По том принципу да свака власт, на и законодавна, има обавезу да врши своје послове, можемо, бар у начелу, pehn да посланици који, у скупштини, праве оиструкцпју и тиме спречавају ову да отправља своје уставне функције, рпзикују да изгубе народно новерење. И заиста један чист случај у коме посланика бирачи треба. да одбаце то је онда, кад је он одговоран за нерад у скупштини. Правило ово лако се да објаснити. Власт није ништа друго до манифестовање државне егзистеиције. Онаје оживотворење концепције која се зове држава. Отуда, ако би власти престале функционпсати, и сама би држава престала. У једном друштву у коме не би било власти или у коме би власти бнле неактивне — што је једно исто — могло би се говорити само теорнски о држави. У самој ствари ње не би било. Пз овога излази, да органн власти, у колико је реч о њнховнм функцијама, имају само дужности а не права. Органи власти имају дужност вршити оне радње у којима се њихова функција састоји. Вбог тога је погрешно рећи, како се то често чини, да извеспа власт има нраво да то и то предузме;' н. пр. да полициска власт има нраво да, у случајима које крпвични законик нормира, стави неког у нревентивни притвор (чл. 9. Устава и § § 130. н 140. крив. зак.). Схватање у исти мах и опасно. Јер, ако је власт право а ие дужност, онда, ношто је сваком титулару једног права слободно ово употребити илп не употребпти, један орган власти могао би, без повреде ма какве дужности, не вршити своје функције, а то значи да би, по вољн тога органа, држава могла делимично ирестатн да ностоји. Међутим, како је власт дужност а не право, то један иредставник власти не би могао ову не вршптп. Могао би ,је само фактнчки не вршпти, али не и нравно, што значи да