Delo

164 Д Е Л 0 практичне вредностн. Ако би се закон могао без штете по државу газити, онда нашта закон? Владалац је фактор који стоји не насупрот, већ наспрам народне скупштпне. Ова је други чпнилац у држави. Владаочева моћ ограничена је народном скупштином, а моћ ове опет налази свог ограничења у владаоцу. На тај начин долази се до тога резултата да у држави не постоји једна свемоћна снага. И ако је овако урађено, то је стога што је држава, као што смо то већ ириметили, један мали свет у великом свету, васељени. Находећи се у васељени и за њу морају важити, свакако, основни закони природни. Поименце, држава подлежи закону равнотеже сила. Тај закон најбоље се огледа у нашем сунчаном свету, где се планете, под утицајем двеју сила, центрнпеталне силе сунца и силе центрифугалне, крећу једном кружном линијом око сунца. То обезбеђује њпхову егзистенцпју у садашњем облику њиховом: када бп раввотеже између иоменутих двеју сила нестало, иланете би одлетеле сунцу, које би их претворило у усијану масу, односно оне би одјуриле у правцу сунцу противном у ком би их случају постигла иста судбипа: услед велике брзине растопиле би се. Са равнотежом, иак, сила, планете се, истина, не. крећу тако брзо као што би то било у одсуству ове, али зато се оне одржавају и, можда, бар неке од њих омогућавају опстанак и усавршавање живим бићима.1 Исто је тако н у држави. Апсолутна моћ владалаца старога режима у Француској довела је до револуције а апсолутна моћ францускога конвента имала је за последицу la permanence de la guillotine (сталност гиљотине).1 2 H у ирвом и у другом случају државни механизам се све више захуктавао, док се није на послетку скрхао. Тек када је човек дошао на идеју да п државни живот стави под утицај двеју сила, владаоца и скупштине, које се узајамно ограничавају, дошло се у исти мах и до равнотеже: ова равнотежа умерила је, до душе, брзину државног механизма, али зато је тај механизам трајао п даље трпје. Онако исто као што је локомобил постао корисном машином, тек пошто је дејству паре стављено на супрот дејство регулатора (la regnlatenr centrifuge). 1 В. Др-а Бранислава Петронијевића пнтересанган чланак „0 становнпцпма на планетама-4, Дело, 1906. св. за мај. 2 Duruy, Histoire de la France, t. II, p. 513.