Delo

ПРАВИЛ Ј РИРОДА УСТАНОВЕ ВЛАДАОЦА 163 пнетанција, а позната је ствар да је вншестепеност судска уведепа баш у циљу тачније и сигурније примене закона. У овој тачки има сличности нзмеђу владаоца и председника републике. Оставимо на страну председника Северо-Америчких Држава који има нарочиту власт, па узмимо као пример само председннка Француске Републике. У овој држави, као и у монархији, декрета не може бити без потписа председника, што значи да и он за њих одговара, из чега опет излазп да он може одбити свој потпис на декрет којим би се вређала уставна или законска наређења. Што се закона тиче, председникова је власт мања него владаочева, јер за постајање закона није потребна санкција председникова. Али и ту председнику није наложена проста пасивност: да закон, вотирап у парламенту, прими као свршену ствар и да га просто промулгује. Председник има власт да одбије промулгацију и да тражи нову дебату и гласање у парламенту. То је једна врста владаочевога вета, пошто све дотле док се закон не промулгује и не публикује, он као п да не постоји, јер није обавезан. Ова власт дата је председнику поред осталога и зато, да би у њој била једна гарантија више за тачно вршење устава. Због овога ми сматрамо председника републпке као одговорног, наравно морално и политички, за неуставност извесног закона, ако је он пропустио нокушати да се доношење таквог закона спречп употребом власти коју му даје уставни закон од 1875. год.. Владалац је, даље, фактор у томе што он својом активношћу, у границама устава и закона, утиче на државни живот. Он је једна социјална снага, један од узрока који дејствује на односе у друштву. И ту снагу, тај узрок устав је хтео: зато нам је доказ само тај факат што је устав установу владаоца крејирао и што налаже да владалац буде активан. Устав, истина, нпгде не каже изречно да владалац треба да буде активан, али из тога што је он власт излази да он такав мора да буде. Владалац пасиван, као што то хоће теорија немешања, ие би био никакав фактор, и било би непојмљиво да је устав такву инстптуцију без икаквог дејства и користи створио. Владалац који се држи теорије немешања, лишава, дакле, државу једног чиниоца и тиме вређа устав а у исто време н опште интересе штети: не може се устав вређати а да се интереси општи не оштете, јер би противно мишљење значило да закони немају li*