Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 199 % учним чланцима радујемо. Наша су зла највећа: незнање и нредрасуде. Наши непријатељи и наша заведена браћа упо* требљују те мане на штету нашу. Све је њима добро дошло: народне мане, па и племенита чуства, као што је чуство вјерско. Лудијем кроникама хтјели би уништити један живи народ. „ А.ли хми смо почели, Дубровник је прихватио, па ћемо заједно наставити. На нашој је странн истина и правица историјска и етнографска. Те се истине не могу затрпати књижевнијем петљанијама. Ми стално напредујемо. Ми ћемо побједити!" Из Дубровника чуо се у исто доба пови глас, ради кога је било новог чаркања између Срба и Хрвата. Од више годнна купили су се прилози, да се у Д.убровнику подигне споменик пјеснику Ивану Гундулићу. Прилози су првих година обилато долазили. Касније је и то заспало. У Дубровнику је основан нови одбор за прикупљање прилога. Тај одбор издао је 1. јунија 1892. овај проглас: „Већ године 1834. нарочнти одбор „бјеше растурио глас на народ, којим је позивао све родољубе, да подупру подизање споменнка великоме Гундулићу у овоме граду, пјесниковој колијевци, а то о тристотној обљетници од његова рођења, која се навршава год. 1888. „Много 'се родољуба одазвало томе позиву ода свију страна славенскога свијета, те од тога има довле добријех 11.000 фиорина. — То је лијепо, кад промислимо о економном јаду нашега народа у опће, али није довољно одиста да се подигне биљег који Гундулићу достоји. А која је Гундулићу цијена и дика у народу, које мјесто Он заузима у нашој књижевности, па колика благодариост наша треба да буде према његовој у.спомени, било би неправо да ми овђе набрајамо, јер Гундулићево име, и учену и неуку, и стару и младу и свакоме у свима крајевима нашега народа, познато звучи, пак се за њега и у туђини знаде. „Ако смо пак свијем нашијем великанима дужни почаст и харност, што дугујемо Гундулићу, звијезди предходници јужнога славенскога склопа и највишему нашему пјеснику, свакоме је јасно одговорити. „Покле нам дакле није, на жалост, за руком пошло да му трпстоту обљетницу од његова рођења спомеником прославимо, прегнимо дајбуди да се све справи чим прије, а одбор је углавио год. 1893. и лицем на 20. маја, у који дан пада Смрг