Delo

*00 Д £ Л 0 Османа, протагонисте његове главне пјесме. Ако се то обистини, како се надамо, ми ћемо показати да знамо штовати што је узвишено и изврсно, тим више кад је наше, пак тијем ћемо потврдити. да смо живн и чили, јер народ коме је на срцу успомена својијех великијех људи, не гпне и не пропада, него живи и напредује. „А сада позивљемо на ово све наше родољубе, а особито оне који се још нијесу одазвали, да похрле с приносима, еда • се испуни што свак жуди."‘ Одбор који је издао тај нроглас, био је и сувише дипломатски. Проглас је писан латиницом. У њему се не говори о пјеснику, ни као о Србину, нн као о Хрвату. Спомиње се непрестано неки наш народ, па чак и славенски свијет. Хрватима није би по вољи овакав проглас. Криво им је било, што се о пјеснику не каже, да је био Хрват. Србима је могло бити криво, што се не каже да је Србнн. Хрватска читаоница у Дубровнику одбила је позив, јер да у њему и у одбору није престављена њена мисао. ЦрвенаХрватскаиНароднп Лист иочелп су писати протнв одбора и против свечаности, јер да основани одбор хоће да приреди српску славу. Хрвати су мислили, да је то српска освета за прославу у Макарској 1890. године. Те године Хрвати су подигли Качићу споменик у Макарској. Србе нијесу позвали на славу. Сами су ишли у Макарску. Кад се нијесу могли тући са Србима, под спомеником великог пјесника, тукли су се међу собом. Славу пјесникову претворили су у политичку демострацију за Нелику Хрватску и за њихова ситна партајска пнтања. Сјрпски Глас није могао а да и о том новом оружју хрватском нротнв подизања споменика Гундулићу, не ироговори неколико умјесннх ријечи. Ношто је рекао, да се у дубровачкој књижевности спомиње српско име, наводећи доказе за то, у 30. бр. 1892 наставља: „Ово је истина историјска, као што су истине историјске сви они споменици српски, који нам често причају свезе тврде и трајне између Дубровника и српскога народа, односно пзмеђу републике и држава српскијех. „Пошто ствари овако стоје, ми Србп могли бисмо се жалити на дубровачки одбор за подизање Гундулићева споменика, што у своме прогласу не 'спомиње српско име. То је један изузетак, таки проглас у наше доба, кад се народно име свуда