Delo

Д Е Л 0 202 су прошли неки Хрвати, који нијесу одобравали ондашњу политичку демонстрацију. „Овај стари п већ побијени приговор опет нам понављају хрватски политичари. Кажу нам сад вође хрватске: Ми, Хрватп, нећемо у Дубровник, јер ви, Срби, нијесте дошли у Макарску. Али приговор је побијен. Ви нијесте хтјели, да ми дођемо. Вн сте у Макарској и хтјели приредити једну велико-хрватску политичку демонстрацију и приредили сте је. Напротив, дуброватки одбор не приређује политичкијех демонстрација, не приређује у опће никаквијех демонстрација, које би нас могле подијелити, него једну демонстрацију културну, на којој се можемо сложити, на којој се можемо барем мирно састати, ако смо људи, као што су се у средњем вијеку знали састајати у некијем даннма највећи крвннци! Пред Гундулићевцјем спомеником можемо страсти зауздати, и борбу обуставитн, као што су непријатељи у средњем вијеку стављали сабљу у корице пред вратима једне цркве! „Али вође и првацп хрватскн одбијају познв, заиста најуљуднији, и руше свети споразум. Хрватска читаоница у Д.убровнику изјавила је да не пристаје на свечаност открића, јер да у одбору није заступана мисао. Људи озбиљни, који себе цијене, који мисле захтјевати, да их у људском друштву цијене и поштују, не могу овако поступати. Људп озбиљнн казали би: каква је мисао заступанау одбору и какву би другу мисао они хтјели заступати. Л>удп озбиљни још бп доказалп разлозима: да она мисао није умјесна, а да је умјесна њихова мисао, коју би у одбору хтјелн унијети. То они не кажу, ту они не разлажу, него просто изговор траже, тн тобожњп Дубровчани, у хрватској читаоници у Дубровнпку, не би ли осујетили предузеће, не би ли оборили споменик Гундулићев, кад тај споменик не могу употребити за своје нам.јере. „Да, узрок не кажу, али је узрок познат. Политичке прваке хрватске н новинаре обузела је болест, обузела је нрава грозница. Тресе пх хрватски delirium tremens; презају и стрепе од свега, где нема спомена о хрватском праву и гдје се не истиче чист правац. Тако је, под иритиском таке болести, у неко доба Омар запалио библиотеку у Александрији. У Дубровнику не може се поновпти љуће и оштрије, као што сада захтјева чисти правац, она макарска политичка пијанка, и за то не смије битн свечаности, не смије бпти споменнка. А тај