Delo

Д Е Л 0 '204 свим по закону и једпо и др.уго, ипак не губим за то име народа српскога, као таквог, и тим скопчану народност српску. „Срби су у своје вријеме населили ове опустошене и напуштене земље, не као појединп дошљаци и досељеници, да се овдје међу другим народом или народима народносно изгубе и у ове прелију, већ су дошли уговорно, на позив аустријских царева и угарско-хрватских краљева и владара као народ, што им је краљевским повељама на сва времена и зајемчено било. Србскп народ имађаше у оно доба зајемчену не само своју народну или народносну, већ и политичку индивидуалност. Ова пошљепња, течајем времена престала је и губитком Војводине напошљетку изгубила се; али зато је ипак наша српска народна индивидуалност још остала и као таква узакоњепа, која се у земљама под круном Св. Стефана огледа у нашој црквено-просвјетној автономији. С тога ми јесмо и остајемо у овим земљама и по имену и по народности као српски народ, поред свега тога што признајемо, да смо као Срби хрв.-славонски грађани и држављани. „Обзор, на кога правашка Хрватска баш ради тога, што он српско име и сриску народност признаје, поругљивим именом као на Славосрба најжешће удара, — требао би већ једанпут, да у томе питању буде собом на чисто, пак или да пскрено и отворено пристане уз то, што српском народу као народу у овим земљама припада и да то штује и брапп, на што су се прије двије године и прваци његове странке, као и још други хрватски родољуби, познатом својом патриотском изјавом бар морално обавезани — до које изјаве, Обзор ваљда и данас још држи? — или нека се окане нризнања самог имена и народности српске, јер шта значи признавати српске народности без српског народа?! Једно је од другога у нас неразлучиво; дакле или-или, пак да се знамо! „На концу још ово. Један врло уважени хрватски родољуб рекао је приликом једне расправе о хрватско-српској размирици: Ми признајемо у нашој земљи српски народ као такови, а тада наравно и са свима пошљедицама; или га не нризнајемо. Ја га признајем. па дошљедно и тиме скопчане пошљедице.“ — То је дало повода и позпатој изјави или кораку хрватских родољуба у питању нашега међусобнога нзмирења. Толпко за сада Обзору на размишљање о питању: има ли, нема ли српског народа у Троједницп?“ •