Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 205 Обзор, но обичају, није никада одговарао на српска питања. Пречуо би их. Ућутао би се за неко вријеме. Онда би опет плануо, или би миловао Србе. У бр. 161. од год. 1892. напнсао је поново дугачки чланак за слогу Срба и Хрвата. Завршио га је ријечима: „Нек нас разбор и љубав воде, а не страсти и мржња. Гледајмо да бистримо појмове, а не да их мутимо. Под окриљем хрватског државног права, Срби ће наћи у Хрватској заштите своме имену и својој народности, те јемства за будућност проти заједничком непријатељу.“ Овако непрестано писање о слози, неслози, о државном хрватском праву и др., мора да је досадило у Биограду. С тога је Одјек у бр. 152. од год. 1892. написао значајан чланак Срби и Хрвати, у коме и ово каже: „Некада благородна тема за одушевљено идеалисање новинарскога разлагања — данас питање, преко кога многи вриједни и озбиљни радници брзо пролазе хитајући пословима, којима могу стварно користити своме народу: некада красна мисао за талентованога политичког геворника на збору одушевљених слушаоца — данас непроходна врлетна стаза за оне, који је не могу обпћи; некада у умјетничкој поезији предмет химне данас елегије! То је слика српско-хрватскога питања некад и сад. Залазимо у мислима у некадашње доба наде, вјевовања и братимљења, и, оснажени оном животворном силом, која из негдашњега рада избија, можемо тек да узмемо на се незахвалну дужност, да проповиједамо вгјеру друштву безвјерном. „Желите ли, да поновимо некадашњу буру најљепших жеља и племенитих осјећаја, иза које на скоро остаде само лака пјена тешкога сумњичења, или да вам одмах укажемо на вртлоге, у којима се данас дави растрошени брод српско-хрватске слоге? Шта је изазвало лијепе жеље за српско-хрватским мораним уједињењем! Сличност службе у прошлости, истовјетност племена и језика, осјећања, а поврх свега једни боли у садашњости и увјерење, да је за њих само један и исти лијек. Шта је донијело антагонизам међу Српством и Хрватством? Кратковидност у појимању тренутних прилика и расположења, себичност лична, утицај страначки, тражење на једној страни онога, што се на другој изгубило, а нада свим самољубље огрнуто плаштом родољубља. И, најпослије, шта то нагони појединце из супротнога табора, да послије свега, што је међу нама