Delo

208 Д Е Л 0 ништа важно одлучивао. Ако је дакле врховно државно право надзора у српским црквеним, школскпм и фунционосним пословима, по договору са баном, повјерено угарској влади, краљевски отписи, који се управљају на српски конгрес, не могу бити писани другим но званичним језиком те владе. Може ли се ко ради тога данас кривити, нипошто не смије се кривити већина нити данашњега српскога конгреса, нити пријашњих српских конгреса, нити Србе у опће, јер они у томе нијесу имали ријечи. Све то зна, по дужностп својој мора Обзор да зна врло добро, па је он тек имао одважности за то нападати . на Србе.“ Обзор није никада одговорио ни на ову историјску чињеницу. II она је. као и многе друге, прошла у заборав. Ни према овој новини у српско-хрватском пнтању, Срби на Приморју нијесу могли бити равнодушни. Тај исти дух, којн је за владања народног бана у Хрватској и Славонији хтио уништити Србе, још једнако је владао и на Приморју. Чисти хрватски правац и нови хрватски клуб радили су из петних жила против приморских Срба. Они су, имајућп за себе многобројно свештенство и већ добро проширени и богати Народни Лист, успјевалн у свом раду. Лавна сврха њихова рада била је наперена на прогањање Срба, које су умјерени Хрвати признавали. Нећ прве године тог рада чисти правац имао је великог успјеха. Дух његов освојио је особито хрватску омладнну. Ова је још више побијеснила на Србе. У оваквим тешким приликама приморски Срби дочекали с.у свршетак год. 1892. У пошљедњем, 53. броју те годпне, Српски Глас донпо јо чланак Наши рачуни, гдје каже: „Многи наши новинарски другови, на измаку једне године, пребиру свјетске догађаје и стварају о њима своје закључке. Ми смо се ухватили другога обичаја: да рашчишћавамо н уређујемо своје властите послове. „Од прве године овога листа, па да овога броја примали смо се највећих послова. Долазиле су нам похвале јавно и нриватно. Досадила су нам признања и од омладино, која искрено осјећа, и од зрелијех људи, који свјесно н озбиљно раде, те у нашем народу заузимљу највиђенија мјеста. Баш смо ове године били најсређенији, у овом погледу моралном. А шта је то, што покрај оваког најсјајнијег успјеха моралног, нема толиког успјеха материјалног, како бпсмо боље раширили