Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТПЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 207 при свем њнховом незавидном политичком и сваком другом положају, пада ипак на памет: „Ми смо културни народ на југу, свакако културнијн од Срба.“ „Културу и културну превласт не одређују новинарски чланци, а и кад би се усвојило то начело, ми бисмо једним покретом руке одскочили високо: пружили бисмо прст на правашку странку, њено учење и њену штампу, и ми се не бисмо стидили, што би непристрасне судије нашле, да култура хрватских младенаца и сувише потсјећа на афричка дивља племена, која немају појма о поштовању туђе народности. Али тада треба да се застиде — њихови сународници!“ Док је Обзор и надаље у српском-хрватском питању био шарен, загребачке службене Народне Новине донијеле су нови доказ о раду људи око Обзора према Србима. Те, 1892. године, био је на окупу српско-народно-црквени сабор у Карловцима. Указ, којим је отворен сабор прочитан је најприје на мађарском, а за тим на српском језику. Српски лпстови, не знајући разлога томе, планули су ради такве поврједе српске народне и црквене автономпје. Једнаком жестипом писале су и хрватске новине против Мађара. Највише је викао Обзор. Он је, том приликом, писао и против Срба. јер да су они томе криви, пошто неће да признаду хрватско државно право. На овај нападај, о читању указа на мађарском језику, одговориле су Обзору службене Народне Новине у бр. 198. од год. 1892.: „Зашто пак ово бива, могу на којем далматинском атаку збиља не знати, али Обзорова господа чпне незнање само за то, да могу дрско ударати на Србе и Угарску. II у хрватском наиме сабору било је већ пнтања о том, зашто се српски конгрес, који вијећа у Карловцима, дакле на територију краљевине Хрватске и Славоније, отвара мађарским отписима, пак је данашњи бан то питање разјаснио тако, да се је Обзоровој господи свидјело упутним, у сабору вшне не дирати у њ. Српски конгрес отвара се наиме језиком мађарскпм, по договору између пок. Бана Мажуранића и угарске владе, по коЈем је врховно државно право надзора у српским народно-црквеним, школским и функционисаним пословима уручено угарској влади, односно угарском министру предсједнику. — Код тога договора сигурно су својим савјетом судјеловали и предшасници данашње Обзорашке господе; јер се зна, да покојни бан није без њих