Delo

210 Д Е Л 0 њима исправљамо само правопис. Кад бисмо хтјелн исправитп све, шта је за исправљање, морали бисмо их у цјелини написати. У чланку Зашто тако звани Срби уХрватској пропадају? правашка Хрватска у 10-ом броју овако пише о Србији: „Опћинству је познато, да тако званн српски живаљ у Хрватској од дана до дана пропада, тако, да би се готово већ данас могло прорачунати, када ће тога живља сасвим нестати. Наведосмо само један примјер. Они су много. настојали, да добију српску конфесионалну школу, како би се еманципиралп од уплива земаљских школских фактора, а данас се већ свуда, гдје такове конфесионалне школе постоје, показује назадак и у наобразби српских конфесионалнпх учптеља и у узгоју младежи, а и осјетљив назадак у моралу. Тому се не треба чудити. Тако звани Срби тражили су конфесионалне школе ноглавито за то, да могу према својем главном начелу о тјерању сриске проиаганде ту пропиганду тјерати и у својих школах те тако узгојити нараштај, којему се већ у најњежнијој младости уцијеиљују криви, убитачпи појмови о његових правих и дужностих. „Ако се данас пита по Славонији и Сријему, како те српске конфесионалне школе напредују, како стоје, чути ћемо оићеиити одговор, да се у њих много учи, него ли прнје, да су учитељи, не будући већ нодвргнути пријашњему строгому надзору, куд камо лошији, пада те конфесионалнешколе снизују ниво наобрадбе и узгоја у православном житељствукраљевине Хрватске. Свештеници и учитељи, дакле они фактори који су поглавито развили српску иропаганду у том живљу, данас су госнодари у тој конфесионалној школи, а тко позна те људе може си предпоставити, како права настава у тих школах напредује. Тако звани Срби јесу источни живаљ, који је симо’ донесао све гријехе и некријепости којима се на истоку од вајкада одликовао а који би само западна култура могла узјемчити. Ти Срби могли би постати прави људп само онда кад би уз ту западну културу живо прионули, кад би поглавито настојали, да се сасвим претопе у онај културни елеменат, којега језиком данас говоре, но од којега су још увнјек одијељени својом орнјенталном природом п