Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЈШТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 211 * злими навиками. Управо оне особине, које они желе толико да негују, њихова су физичка п морална пропаст, а српска пропаганда, која све те особине жели ушчувати, ускорује само пропаст тога пучанства. У очи тога, како да Хрват не нлане срџбом, кад н. пр. гледа покушаје хрватских говедара који од нас Хрвата траже, да наш хрватски језик замијенимо са језиком шумадијских говедара, па да станемо онако говорити, како они говоре. „Прави пријатељи тих т. зв. Срба, као људи и хрватских држављана, имао би их упућивати, да се окане тих својих особпна, које нису него обиљежје њиховога варварскога источнога поријетка, те да спас п будућност траже у оном народу, који им је дао домовину и земљу, да у њој пребивају и напредују. Онп су у овој земљи нашли старославними хисторичкими згодама утемељено државно право и државну неодвисност. нашли су, умакавши испод отоманске окрутности, ред, закон и правицу, имали би дакле и све дужности, да тој хрваткеј домовини буду најзахвалнији, да врше дужности права хрватских отаџбеника. Мјесто тога шире т. зв. Срби пропаганду, којом још више крње и онако до зла Бога окрњена права Хрватске, а у исти мах они том пропагандом убијају себе и своју будућност. Та је пропаганда данас јача него икада. Особито је појачана од онога дана, од како је у Краљевини Србији завладала т. зв. радикална странка. Не само што данас у сваком овећем селу у Краљевини Србији излази по једно новинско гласило са поглавитом задаћом наваљивати на Хрвате и Хрватство, него та радикална странка подупире такова радикална гласила с ову страну Саве, иа чак и у самом срцу краљевине Хрватске. „Уза све то, та силно подупирана пропаганда не може да запријечи пропадање т. зв. српскога живља у Хрватској и у Угарској. Има лн тај живаљ правих пријетеља међу самим својим умнијими вјерскими другови, ти би морали настојати о томе, да се у том живљу избришу трагови оних историчкпх порока, да му се уљуди срце и. душа, како би се искоријениле оне злоће и опачине, на којејетако брз тај још варварски живаљ. За спас тога живља не чини се ништа, а морао би сваки честити православни Хрват настојати, да што више својих сувјерника задоји дужношћу правога хрватскога отаџбеника, којн је позван да брани пробитке своје хрватске 14*