Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ ВОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 213 мање се чудите народу, ако не долази у пркву, ^да пребива служби божјој. То је јасно: предуга литургија. ,.Друго је монотоност литургпје. Док се у католичких црквах пјевају у народном језику складбе и пјесме, код православних се поја увијек кроз цијелу годину. К тому долази слаба наобразба свећенства. Није оно тому криво, већ нешто њихова црква, а још више прилике пријешњих и садашњих времена. Покварено људско срце радо се угиба светому закону божјем. Већ је хиљаду година, штоје руски народ примио св. крст (православље), п данас гладни милијони траже, да их хранн Бог и цар, дочим они неће нн сијати. Кад дакле дух народа не добива хране из школе нити из цркве, кад се он не може уздпћи да си потчини живинску страну у човјеку, које чуцо, да се народ (православни) ваљау калу најнижих и скроз живинских нагнућа и страсти? Тко није на своје здраво ухо чуо, какова начела воде народ православне вјере, тај неће тога никому вјеровати, па ни мени. Води га.у животу она позната: усе — насе и пода се! Не треба ништа ван јести и гиздаво се справљати и у будућности ваљати се. „Кад му оваки идеали заокруже памет и срце, које чудо, ако се у блату ваља. Ако на њих, акопрем су кршћани, не има скроз ништа кршћанскога, разумије се да он хоће жнвјети и то само о сланинн н ракији, а неће ништа радити, то је тешко појмити; ипак је тако. У његов мозак и његове кости завукла се лијеност, јео би крух, али се неће знојити. II ова лијеност има свој узрок у оних премногих благданих источне цркве. А како се тп благдани свете? Католичка младеж учи светити благдане овако: не ради се тежачки посао — иде се служби божјој — и не забавља се гријешно. Онн (иравославни) свете по своју овако: ништа не раде, у цркву не иду и забављају се гријешно. Пођите у села, гдје станују православни. Чудом ће те се чудити оној дивљој вици и неугодном завијању што се чује диљем села, н ако иитате: што је то? рећи ће вам: православнп имају благдане. Остављени су сами себи и ниским оним страстима, лијеност растаче им кости, гиздост уништује имање и чист живот, јер од гиздости до блудности само је један корак, и тако они пропадају, као да их живе земља прождире.“ Само три дана послије тога, иста Хрватска у бр. 21.