Delo

2Р2 Д Е Л 0 домовпне. То је једини могући начин, да се тај жпвал> спасе од пропасти. То тако савјетује тому живљу хрватска странка права, како искрено жали оне јадне и неуке људе, који постају плијеном проту хрватске надри-српске пропаганде. Странка права не мрзи никога ради вјере, али осуђује оне, који вјеру употребљују за средство, да могу цијепати .један јединствени хрватски народ. Права је невоља т. зв. српскога пучанства свуда, куд-год се тако зове н крсти што су његови просвјетитељп поповп и учитељи итд. птд. људи, којн најмање врше дужност свога звања, па тако пучанство заостаје у просвјети, вјери, моралу и уљудби, а нанредује у некој умишљеној и лудој величини о великом и васцијелом Српству, које на бојном пољу рађа Ђунисом и Слнвницом, дочим се у вјерском погледу очитује у презиру попа, запуштеној цркви, неугледном учител>у.“Ово нисање Хрватске није било још ни одушило, а у бр. 17. и 18. поново је напала на православне Србе. Из тих дугачких чланака, преносимо само неке тачке: „Један народ у истој живи земљи, пак онај дно, што принада источној цркви или је вјере православне, пропада; дочим други дио наиме католици не пропадају. Тко he тај иојав протумачити, тко ће тој рани наћи лијека? „Човек по својој нарави склон је више на зло, него лп на добро. Ту живинску страну подврћао нам је духу нашему. Јест али је дух само онда јак, ако га води идеја и уздпжу идејали. Унравпмо ово на наш народ вјере иравославне. Извор ове његове иросвјете, сијачи п чуварп његовпх идејала јест до данас школа и црква. Она прва, ако се узме да је ријетко постојала н ако кажемо опо, што се нанокон конца у њој учи, слаби је извор просвјете и идеала. Остаје народу још црква. Многн криве православне свештенике, како су свему криви они сами. Није баш тако. Нека је свештеник н најболш, уман п окретан; бадава и то, његова he црква бити празна а. зашто? Она развучена лнтургија, која траје дуго и нредуго, оно монотоно досадно иојање, од кога вјерници напокон мало што разумију, не може никога уздићп, занпјети. У саборницах говорници, који нешто дуље говоре, моле одмор, пију воду; а спромах влашки иопо мора цијело јутро на таште појати. Не чудите се, ако изгуби вољу; још