Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОР-ЈУ 217 „Од када је наш лист дозвољен у окупиране земље, н икада није остао секвестран ниједан чланак, или допис, који би се истијех земаља тицао, посредно или непосредно. Наши пријатељи и дописници из Босне и Херцеговине већ су се прпвикли били на наш метод: знали су да ми дописе њнхове или поткресавамо и ублажавамо, или да их изостављамо, упућујућн нх на старију власт ради својпх тужаба, које би имали изнијети против нижијех власти или појединијех чнновника. „Ми смо се ограничили на најскромнију задаћу, на обрану српскога имена и српске народностн од нападаја, који се са толико страна и на толико начина, некад најподлије просипљу. Жалосно је то, ми признајемо, што се од најближе браће Хрвата морамо бранити и што с овом браћом морамо водити борбу. Али, кад је већ тако, а друкчије није, кад се ми за невољу бранимо, ова се наша обрана а борба не тпче и не би се имала тицати владе, те нам она земјерати не може; не може нам замјератн ни земаљска влада за Босну и Херцеговину, у колико се ова борба по нужди догађаја простире и на двије окупиране земље. „У Босну и Херцеговину иду с в н х р в а т с к и листов и којн једнодушно пишу, д а С р б а н е м а, то само кад су добре воље, кад нам дакле не кажу, да смо д о ш љ а ц п или изроди За овом струјом пошла су с в а т р и политичка листа, која на три различита језнка нзлазе у Босни и Херцеговинн. Bosnische Post називље нас н з д а ј н и ц и м а, кад ми, грађави аустрпјски, бранимо аустрпјски устав; називље нас онако, као што нас називљу праваши, с којијема је њемачки сарајевски лист у свези. Б о ш њ а к препоручује књнге Матице Хрватске, препоручује и друге књиге, у којијема се ништа друго не каже већ да Срба нема, док на другу страну тај исти сарајевски лист, тобоже мухамедански, оптужује Србе, да гледају на Србију. Глас Херцеговца у Мостару проповиједа без одмора и обзира, да Херцеговци ннјесу Срби, него Хрвати. „Све ово бива у име оне слободе, коју ми цијенимо, колико ико на свијету. Али забраном С р п с к о г Г л а с а у Босну и Херцеговину, већ не иде ни један српски лист, који би бранио српски народ од овакијех нападаја и подвала. Све друге прилике и догађаје ми нећемо н не можемо помињати. Ми смо чули, али не вјерујемо, да је забрањено сакунљање чланова у Српску Књижевну Задругу ради тога, што би то могло уврп-